Просветни гласник

ШКОЛСКИ ДЕТОПИС

сдова, чијим је заузимањем отворена Учит. Школа и тиме остварена његова „драга жеља"; иок. Петру Карићу, којије као први управитељ отворио Учит. Школу, и свима умрдим наставнидима и ученидима веним. Овом тужном помену присуствовали су сви наставници ове школе са својим ученицима. На овом помену чинодејствовао је Љегово Високопреосвештенство господин Митрополит Михаил, архимандрит Фирмилијан, прота Новица, впше свештеника и два ђакона. Овим чином завршена је ова прослава двадесетпетогодишњице отварања Учитељске Школе у Краљевини Србији. Да и то напоменемо, да је било врло много честитака и из Србије и из других крајева српских. Ми ћемо, не исписујући садржину њнхову, изнети имена лица п места која су прославу честитала. А.) Из (Јрбије. а) телеграмом: Сима ЖивковиЛ, најстаријп живи б. управптељ Учит. Школе, сад директор гимназије у пенсији, — из Ерагујевца; Живко БранковиЛ, свештеник пз Ниша; Ллекса СтанојевиК, проФесор из Зајечара; Петар ЖивковиЛ, пређ. проФесор ове школе, сад проФесор гимиазије у Ваљеву; д-р Захарије ПоиовиК, пз В. Градишта; Коста ПиколиК, проФесор из Зајечара; Лавловић, М. СмиљаниИ, проФесори из Шапца; Петар ЂуксановиЛ, Косовац — из Кладова; гимнасије: ииротска, крушевачка, чачанска, алексиначка, иожаревачка, неготинска, врањска, јагодинска, нигша, параКинска, свилајначка, шабачка, лесковачка и лозничка; неготинска винодељска школа, п суботиначка оиштина; б) писмима: иреосвећени епископ жички г. Сава\ преосвећени епископ нишки г. Инокентије. Од стране учитеља из Србије дошло је 105 телеграма. Има телеграма којима су и појединизборови учитељски честитали школи прославу; а много је и таквих, где су више учитеља заједнички честиталп. Б.) Из других крајева сриских: а) телеграмом: Виша Девојачка Школа и новосадска гимназија из Новог Сада; Митроиолит Митрофан, Марински Институт Девојачки, Богословска Учитељска Школа и гимназија, Павле ПоиовиК, проФесор, и Филии РадцчевиК, дворски протођакон из Цетиња; Игњатије Рилски, уредник Црквеног Прегледа и Савета, и Сава Плевницев — из Софпје; карловачка Учитељска ЈПкола; карловачко богословско друшТво „ Слога"; владика Иикодим Милаш — из Задра; најстарија Сриска Учитељска Школа из — Сомбора; учитељи из Вуковара; Духовна Семинарија из Самокова (Бугарска); б) писмима: Никола Ћ. ВукиКевиК, управитељ најстарије Учитељске Школе — из Сомбора; двадесст и два учитеља из Тетова. —

А сад нека нам је допуштено да и ми са своје стране проговоримо коју о овој школи, њеном задатку и успеху. •Учитељска Школа, нема сумње, јесте камен темељац свеколикој настави и напретку једног народа. Основна настава јесте почетак умног развијања и напретка појединаца па, према томе, и народа. Може ли се дакле и замислити, да ће основна настава шоћи корисно вршпти свој задатак, ако душа њена — учитељ — не буде потпуно спремљен за васпитача ? Не. На првом месту треба имати спремне п одушевљене наставнике, који ће са преданошћу вршити свој свети и узвишени задатак, те да бисмо се од осн. наставе моглп стварним резултатима надати. Учитељи, ти пионери културе и напретка, треба да су одушевљенп за свој позив, да су свестрано упознати са свим оним, што пмје дужност и задатак да у својих ученикаразвијају п облагорођавају: да развијају душу, а облагорођавају срце. Ти пионерп треба да о одушевљенп оном великом идејом Србиновом: Васкрсом Српства, како би тпме могли упознати п одушевити свога васпитаника; упознати га са оним вишим идеалима Србпновпм п одушевити га за те идеале, како би додније, као грађанин п члан ове државе, са поносом стао на браиик своје Отаџбине; изнети му некадашњу силу и велпчину његове домовине; упознати га са силним и славним владаоцима нашим и снагом свога народа, па онда му рећи: „Имајош Срба, који живе ван границе твоје домовине, и њихови погледи упрти су у тебе; њихове усне шапћу тиху молитву: да Божјом помоћу са њих скинеш ропске ланце!" Јест, светао је и узвпшен позив учитељев! И оии ће, ако Бог да, по примеру немачких учитеља, остварити оне идеале, за којим свако срнско срце чезне! Такви нам учитељи требају! А такве учитељс једина је Учитељска Школа у стању да нам да. Из ово неколико речи, које горе исписасмо, мислимо да је довољно да се упозна и оцени важност ове школе. И, без поговора, Учитељска Школа је и вршила тај свети задатак. Чеда њена, ученици њени, оправдали су оне наде, које су на њих полагане. Српски учитељи са највећом преданошћу врше свој свети и узвишени задатак. Честитајући и са своје стране Учитељској Школи ову прославу, кличемо пз дубине душе своје: Боже дајда она прослави и педесетогодишњицу њенога живота у престоници Душановој — у Призрену ! м. м. к.