Просветни гласник

ндука и настава

покупљени ннтерес. пзноси 620. дин. и 30. п., а толико чинп п расход за мпнулу годпну, п то на чињеве годпшњег помена свима умрдим добротворима и утемељачима овог Фонда и на помоћ сиротним ђацима. Према овоме остаје основни капитал за 1896. год. исти, т. ј. 14222 дин. и 62. п. (словима: четрнаест хпљада две стотине двадесет и два динара и шездесет и две паре). Има интереса још ненаплаћеног код штедионпце овдашње п дужника пређашњпх годпна иа странп, који ће се унети у приходе идуће годпне, кад се и покупе. Основни капитал за 1896-ту год. 14222 дин. и 62. п. налазисе: 1). у шабачкој штедионици 8593 дин. и 45 п.

2)ухартијамаодвредности 4057 дин. у 63 и. 3. у облигацпјама од ранијихгодпнакоддужниканастрани 1563 дин. и 30 п. 4). у готову 8 дин. и 24 п. Свега 14222 дин. и 62 п. т. ј. четрнаест хиљада две стотине двадесет и два динара п шездесет и две паре. Овакав извештај прочитан је и па дан 14. јануара о. г. овдашњем грађанству, по правилима овога Фонда. Чланови уиравпог одбора Добротворног фопда шабачке гимназије : Фр. Елезовнк с. Р. Ник. М. Савцћ с. р. Ђ°р1,е Д. Кока с. Р. професори

НАУКА Н НАСТАВА

ЈОСИФ ДОБРОВСКИ Прослава стогодишњице знаменитог словенског научника Павла Ј. ШаФарика, која је у захвалном сећању на заслужног словенисту одјекнула по свим странама словенским — поменуто је и име првог радника и основаоца словенистике .ЈосиФа Добровскога. Како се у историском развитку Словенске Науке све што је непосредно претходило раду Добровскога и цени само као мален увод у опсежно дело, то се и узима да са научним пословањем ЈосиФа Добровског настаје и развитак словенистике, којој је по томе он патријарах, како су га још сувременици његови преко Копитара назвали. Спомену тога првог великог трудбеника на пољу словенске Филологије и његовом времену у словенистици посвећени су ови редови.*) * * * Родитељи су Добровскога по своме пореклу Чеси, а само се прослављени филолог словенски родио 17. августа 1753. године у Ђармату, близу Раба у Угарској, где је *) Јозерћ Воћгоувкуз Беђеп ипс1 ^ећПез \У1гкеп, џебсШИеП топ Ргапг РаЈаску. Рга^ 1833.— 2јуо1 ЈозеГа 1)0ћгоузкећо. 8ерва1 уВгпе 1883. — Ј осифђ Добровскш. СочинепЈе Ивана Снегнрева. Казан 1884. — Кпрхеутк 18(15.

њбгов отац као војни часник био тада са својим пуком. Имајући од старине нознату лозу своју, та се породица звала Дубравски, а кад се родио онај који ће је својим потоњим научним радом прославити, војни свештеник, записујући новорођенче, преметне Дубравски у Добровски. То прозиме оста и доцније, ма да се по кад што у писмима, писаним пријатељима, може наћи и иотпис: Јосиф Дубравски. После кратког времена стари Дубравски да оставку на своје скромно звање и оде с породицом у Хоршов Тин, понемчентрад у јужно-западном делу Чешке , где се и његов син стане васпитавати потпуно у немачком духу, не научивши тада ни свога народнога језика. Први иовод за школовање младог Добровскога бејаше, и ако просте, ипак доста необичне природе. Да би наплатио дуг од некаква зла дужника, пошље Дубравски свога сина у Немачки Брод, да тај дуг поступно наплаћује, па да узгред иде и у гимназију тамошњу. Свршивши ту нижу гимназију — латинске школе — оде, опет са истог узрока, купљења подужица, Добровски у Клатову, где изучи и вишу гимназију — реторику и поетику.