Просветни гласник

28

предметом .часебне студије, пуне педагошког интереса, а овде не би било простора ни места, то питање и дотаћи. Покрет који споменусмо, изазвао је, по Штилеру 1 ), у Немачкој прерано умрли директор гимназије Хајнрих Пергес, кога он зове оцем целога тога покрета. Пертес је био струком класичан филолог , и његова дела не нађоше особитог одзива у прво време у другова од струке; његове књиге за учење латинскога језика не продреше онолико у школе, колико су с правом заслужиле, што је и природно, јер је тражио реФорме 2 ). Своје мисли о латинској настави изнео је Пертес у сад већ чувеном и многоцитованом делу 2иг Не!огт с1ез ИаМгазсћеп ТЈп^етсМз; 3 ) оне се слажу понегде и са сваким другим живим или мртвим језиком, који се учи у школи. 4 ) Чини се, да покрет, који Штилер приписује Пергесу да га је изазвао, иде много даље од датума његових расправа о реФОрми ') Бг. рћН. Е. 0. 81дећ1ег, 2иг МеШоЛк Зез пеизргасћНсћеп (Јп4егг1сћ(;8. 2и§1е1сћ еше ЕЈпШћгип^ 1п Јаз бкшНит ипзегег Ке&гшзсћгЉеп. МагћигЈ* (Е1\уег1;) 1891, 8°, 58 стр. Видети стр. 5. 2 ) 81оу, Еисук1орасНе, Ме1ћо(1о1о§1е ит1 ЕКегаигг с1ег РаДа^о^Јк, 2. изд., Дајициг 1878, стр. 375. 3 ) Вег1ш (\УеМтапп) 1885 и даље, два издања у више свешчида, које носе пазив Аг1Јке1; овде се иаводи друго. Најире је све штампано као чланци у ХеИасћгШ Гиг (1аз буиапавЈаћуевеп 1873, XXVII. — Његове књиге за учење латинскога језика имају натиис Еа1е1Ш8ће \УогЉип<1е Гиг вутпаб1еп ип<1 В,еа18сћи1еп, 1—4 Киг8и8, у више издања разних приређивача (\\?е1с1тапп ВегНп). — Године 1883. изишде су иеке књиге за учење живих језика, на којима стоји забележено, да су писане по захтевима Иертесовим : вид. Мипсћ, 2иг Ебгс1егип§ с!ез Ггап2б818сћеп ТЈп1егпсћ(;8, НеНћгопп 1883, стр. 7, белешка. Даље в. Наи8сћНс1, Б1е РегШе8'зсће МеЉоЛе ш Шгег Ап\уепс1и11§ аиГ сНе пеиегеп Зргасћеп, Наппоуег 1887. (Предавање штамцано у Уегћапс11ип^еп с1ез 2. ^еирћПо1о&еп1;а §е8 ги ЕгапкСиг!; а. М., стр. 21—29). 0 Пертесу доста се иисало и много га спомињу, али тек кад реФормни иокрет узе веће размере; подаци о њему у Брајмана, н. д. стр. 124. (Потпун натпис те књиге у бел. (ј., овде), белешка (сам Б., даље КогЈе^агп, Мппсћ, Тесћтег, А181ећеп, Неиззпег, 841ећ1ег и др.). 4 ) За доказ да наведемо неколико теза Пертесових, штампаиих у пом. 2иг Не1. IV, ЈпћаН;, стр. 1 и д. (тачан превод); Истраживање о духовном дедању код ученика при прибављању вокабула. — Како долази дечак до знања синтактичких односа, које он ваља да изрази при превођењу. Ова метода изилази ио потребности из беснорног начела, да се ученик треба да води од конкретног апстрактноме , не обрнуто, од апстрактнога конкретноме — Метода за учење туђих језика мора се у оиште више, него шго се чипи, обазирати на суштину језика. — Као што се не може замисаити језик без говорења, исто тако не може се замислпти ни језиковва настава без наставе у говорењу. — Против суштине језика иде се, кад се у језиковној настави на садржај ставова или везане лектире не обазире. — Није претеривање, кад се тврди, да се код садашњег иоступка, што влада, ученици, од сексте до обертерције, систематски васпитавају, да буду равнодушни ирема садржају. — Садржај мора бити из круга мисли дечака. — Аналогнја учења туђега језика од матерњег, која, је довде као основа служила за методске иредлоге, има наравно границу, која се не сме не онажати.

латинске наставе. Појава и развитак нове науке: глотике, лингвистике или како је већ све зову, која се баш последњих деценија овога века почела енергично да ослобођава метаФизичности и да улази у прави живот језика, проучавајући га из живих уета и у самој земљи, што је изазвало и другу науку — Фонетику : услед тих нових погледа на језик, интересовање за све језике и дијалекте на свету постаје веће, а многа заблуда о језику и језицима поче нестајати; излазак на дневни ред питања о класичној настави и о реФорми средње школе и осталих школа; појава нових дидактичких мисли; политичке прилике у Немачкој лосле 1870. године — све је то претходило и створило покрет, који је данас у поменутој земљи у пуној снази. 5 ) Уосталом, Брајман, који јако цени Пертеса, не мисли о њему онако као Штилер (спомиње постанак покрета:) „Само толикода речемо, да је он изазват многом околношћу: пре свега силном реакцијом на једнострано прецењивање граматичке наставе и на веровање у апсолутну вредност т. з. формалног образовања. (и ја сам, додаје Б., његову вредност пре сувише јако узео, бар више но што заслужује), интензивним неговањем романске и енглеске Филологије, које су изазвале многобројна новоФилолошка предавања (РогзЂег у Кеиеге бргасћеп 1894, II, стр. 197, наводи Б., шта више, мисли, да су једино универзитети, који су дали директно или индиректно импулс за целокупан повојезиковни покрет); даље, постанком нове помоћне науке: Физиологије гласа односно Фонегике; најпосле услед сјајнога развитка општих лингвистичких, језиковно-историјских и психолошких студија, од чега, као најлепши резултат, треба сматрати епохалне Паулове Ргт21р1еп (КеГ.1.Ј1. стр. 97)." Даље, на стр. 126. истога дела: „Коло поведе (т. ј. покрет о коме је реч) Клоч (К1о128сћ), који је већ 1876. године, у својим ОгипЉи^еп с1ег Ггап2б818сћеп ОтаттаШс с највећом одлучношћу тражио полазак од лектире. Овде се мора нагласити, да се могу навести још и старији представници т. зв. природне или директне методе, на ир. писац брошире, што је безимено изитла 1872. 5 ) Немачка је, уосталом, добила неаи импулс и из Енглеске. Сиомињемо Свита, о коме ће даље бити говора.