Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

рости умре 1829. г. 6. јануара, у Брну. на нези милосрдне браће. Глас о смрти Добровскога изазвао је живо саучешће у свих радника на пољу Словенске Науке — свих Словена и туђина, јер је Добровском већ за живота његова додељен, пун части, називог^а словенске филологије. Зато с правом пише на лепом надгробном споменику Добровскога: „Сва земља словенска мене зна; друзи оплакују...« Добровски је био лепа лика , висока раста и крупна састава, весела и жива изгледа. Пишући по жељи „Чешког научног друштва" на четири године по смрти Добровскога његову биограФију, знаменити чешки историк и млади сувременик Добровскога, Палацки, у своме делцу, написаном необичном топлином и савршеном лепотом класичких писаца, вели за Добровскога, да је његов карактер био истински благородан и изнад сваког егоизма, Ресултате је свога научног истраживања сматрао за благо свију и свакога, те их је с необичном готовошћу стављао на расположење, делећи славу као и скромне приходе своје. Ако је ваљало учинити добро коме, он тада не знађаше за непријатеља. Осећао је дубоко, али му је лице вазда било расположено и весело. У друштву ваљан и пријатан, био је радо приман и цењен, па знађаше иронијом и досетком особито вешто прогонити сентименталност и тугу. Рукописи су његови припали Ученом Друштву и Народном Музеју, књижница синовцима његовим, а преписка грофу Штернбергу, његовом добротвору. Па опет — у заосталим хартијама његовим није нађено толико грађе колико се мислило. Добровски је имао силно и необично памћење, па је с тога у своме животу и раду више полагао на тај драгоцени дар од природе но на забелешке. Читави и највећи нацрти послова живели су у памети његовој, и што није стигао израдити, отишло је с њим у гроб. Члан многих и највиших учених књижевних друштава и академија, Добровски је, на врхунцу гласа и славе остао добар пријатељ и скроман човек.

РЕФОРМА ЈЕЗИКОВНЕ НАСТАВЕ Б1е МеЉос1е с1еа {'гетЉргасћНсћеп Сп1;егпсћ<;8 ти88 ићегћаир<; тећг, а1з ез ги ^езсћећеп р&е^к, (1аз \Уевеп <1ег Зргасће ћегиск81сћ<%еп. Н. РегШев. У нас, кад год се поведе говор о настави овог или оног, живог или мртвог, језика, почиње се баш тиме, да та настава не ваља. И заиста, матерњи наш језик, туђи језици, и стари и нови, сви се они не уче како треба у нашој средњој школи. Ученици те школе, после толико - годишњег учења овог или оног језика, не износе ни близу онолико знања,, колико су они и њихни наставници утрошили труда и времена. Ово је гако позната ствар, да је овде није ни потребно илустровати примерима. Држимо да и тако што, што није добро, ваља отворено нризнати. Прикривати га или дићи руке од свега, јасно је да не ваља и да не показује бог зна како обрађен разум. Јер, нема сумње, за све има лека; треба само да се иронађе и како треба употреби. У нас није то једина ствар што не ваља; има и других пуно, али ко би смео тврдити. да ће на пр. наше ратарство остати до века овакво какво је. Ко не би знао, како ова настава, о којој иде реч, стоји на другим странама, тај би могао врло лако изгубити сваку наду на бољитак; али ко ово зна, тај ће се охрабрити, кад помисли, да наша школа није једина, у којој се има неуспех у тој настави. Земља педагогије, Немачка, и друге јако цивилизоване стране, у којима од векова постоје школе, у њима исто тако, у језиковној настави, нема успеха, него неуспеха. Сва је разлика, што и у неуспесима и у узроцима, што их производе, може бити ступњева: тамошњи неуспеси достижу 5, у слици да се изразимо, а наши . . . али то није ни потребно мерити, јер ми то сви без тога знамо. Докле се у поменутим земљама, нарочито у Немачкој, као што ће се одмах видети, критиковало и поправљало, што је дало, као плод, читаву литературу, и изазвало прави дидактички покрет и велики број стручних, многочланих друштава, дотле у нас једва се шго прокритиковало и поправило. Узрок томе, што се тако готово ћутало и слабо поправљало, може бити