Просветни гласник

јосиф довровски

још од помоћи коју му стално одреди гроФ Ностиц, проведе сав остатак свога века у слободном занимању наученика и књижевника. „Чешко научно друштво«, добивши од цара Леополда повећу новчану помоћ за истраживања и путовања научна, одлучи да пошље кога од својих чланова у Шведску, да потражи у престоничкој и другим шведским библиотекама старе рукописе, које је 1648. године при паду Прага генерал Кенигсмарк послао у Шведску. РТзасланик би »Чешког научног друштва" имао да се унозна с научном вредношћу тих рукописа и да учини корак за њихову набавку путем откупа или иначе. Избор падне на Добровског , који се крене на пут у мају 1792. Посетивши Јену, Гетинген, Хамбург и Либек —гдејесвуда чинио лична познанства с првим књижевницима онога доба — Добровски оде у Копенхаген и ту прибави више знатних података за историју и за питање о старим рунама. Одатле се крене у Шведску и походи и престоницу и друге градове, марљиво радећи у књижницама тешко приступним а рђаво уређеним. Прешавши фински залив, оде у Або, где опет наиђе на знатне споменике, па се онда упути Петрограду, у коме проведе два месеца, за које му време петроградски архиви дадоше разноврсне драгоцене грађе. Више од два месеца задржа се у Москви у обилатом раду истраживања. Не могући посетити Кијев и Лавово , Добровски се преко Варшаве и Кракова врати у Чешку и месеца Фебруара 1793. стигне у Оломуц. Још док се бавио у Русији, Добровски је писао пријатељима на дому, како се у Русији мало баве о учењу словенских језика, а сам је стигао обратити пажњу и на језике финског племена и на грузинску књижевност. У почетку идуће године Добровски се опет крене на подаљи пут и то као пратилац свога ранијег ученика, младог гроФа Ностица, који путовашеради поправке здравља. Они пропутују тада Немачку, разгледају рајнски водопад, боденско језеро, прођу кроз Тиролску и стигну у Млетке, одакле су намеравали ићи у Флоренцију и Рим. Али их глас о болести старог гроФа позва на-

траг, и они се, преко Трста и Љубљане, врате на крају априла кући. На свем том путу, а особито у Млецима, Добровски с успехом проучаваше словенске споменике. ■ Осем тога је Добровски ишао више пута у Минхен и Штутгарт, Дражђане и Липиску, посетио седишта Лужичких Срба, Горњу Угарску и Беч, а по Чешкој и Моравској често је и пешке путовао. Лако је схватити, колико су таква путовања могла бити од користи за научни рад човека, који се ради научних истраживања и креће на пут. Али у доба најбољег његова рада долази и несрећна неизлечива болест. У лето 1795.јавише се на Добровском знаци — душевне болести, којој неки тражаху извора у тешким приликама за доба детињства и у суровости његовог очуха, а други у животним неприликама и умном напрезању. Сам пак Добровски држаше да је то последица несрећног случаја, кад је пре три године био тешко рањен у кући грофовој , којом се приликом стојички држао. Прелазећи из меланхолије у неприродну веселост, дух Добровскога посрну, и он не могаше више вршити дужност тајника »Чешког научног друштва". Десет је година болест долазила у чешћим размацима времена, а најтежа бејаше 1801. и 1802. год. Тешке часове проведе Добровски, нешто у болници а више у тишини наједном осгрву, које је с вртом и станом купио нарочито за њега гроФ Ностиц, негдашњи његов ученик. Ту се он у друштву с најбољим лекарима и искреним пријатељима опорављаше, занимајући се о ботаници. Године 1805. он бејаше доста добро, и болест се сведе на најмању меру, тако да се тек једанпут или двапут годишње могаше на њему оиазити усколебано духлевно стање. Ипак је доста радио, и ако је у појединим тренутцима своје списе спаљивао. Живећи у мирном делу града Прага, у »Малој Страни«, Добровски је проводио време обично у раду, чинећи и примајући посете и лечећи се. Иомагао је делом и саветом корисна предузећа, и ако се осећало да некадашње његове истрајности нема више. 1827. учесташе привиђења, болови, нити више престадоше. Отимајући се и радећи још непрестано, Добровски у дубокој ста-