Просветни гласник

реформа језпковне наставе

1) све списе, што се тичу специјално новојезиковне реФОрме за више женске школе. Мади изузетак учинио је само тамо, где је дело од особита интереса; 2) све граматике и граматичке књиге за вежбање, које нису узеле у обзир фонетичку страну, дакле сва дела а 1а Оошп, ВегШг, Наиззег и таква, што сама себе зову новом методом ; 3) сва дела, што говоре о Фонетици, као о научној дисциилини, и с тога се са свим не обазиру на примену у настави; 4) све праве читанке; 5) све кључеве; 6) неке списе, што се тичу нарочито раније изишлих, старијих министарских наредаба, које су новијим правилима потиснуте; и 7) све педагошке књиге, за учење и ручне, и ако додирују новојезиковну реФорму (овде Брајман обраћа пажњу читаоцима нарочито на 1Чоћ1, РасЈадодЈк, Берлин 1886 —1888, 1—3, ш 8° и на параграФе 49. и 50. у одличној НапсЊисћ с!ег ргакИзсћеп Рас1адо§1к уоп Н. 8сћШег, Лајпциг 1894, 3. изд., ш 8°). Карактер је ове, тако многобројне литературе, као увек и свуд, кад се нешто ново ствара, више претресање из осећања, а без плана и системе, него-ли без осећања, а са планом и системом; више се 4е1 гиг Уегз1ећге; — НШ8ппие1 гиг 1лиега(;иг§евс1псћ(;е; МеЉосНзсће бсћгШеп (сличво је и Глаунинг класификовао своју литературу). Уиоредити дал>е: Рпћгег (1игсћ сИе Лап2б818сће ип<1 епдИзсће 8сћи11ек№ге уоп ејпет 8сћи1тапи (Кгеввпег), 2. изд„ ЛУоКепћиие1 (2ш8в1ег) 1892 (има 231 нумеру). — Од журнала наводе се; Ап^Иа, А гс М у Гиг (1аа 81исИит <1ег пеиегеп бргасћеп, ЈГеирћ11о1о§18сће8 Сеп1га1ћ1аи, Еп§11всће 81ис11еп, Ргапсо-баШа (гаШа, Бјиега1игћ1аи Јиг ј *егташ8сће ип(1 готап18сће РћПо1о§1е, Ма11ге рћопеИцие, Мос1егп 1апгиа§е Ио1;е8, ]Чеиеге бргасћеп (пре РћопеЉсће 81шНеп), Деуие т(;ета1;1опа1е <1е Гепве1§петеп(; с1ев 1ап§ие8 у!уап(;е8, Г)ћх СопеИк Шсег, 2еИзсћпи 1иг иеиЈгапгбб^всће бргасће ип(1 1лиега(;иг, од годишњака и др.: Јаћгћисћ с1ез Уеге1пв Сиг шввепвсћаЛИсће РаЗаЈго^к, Рас1а§о&18сћег ЈаћгебћепсМ (Рихтеров), ЈаћгеаћепсМе (Ретвишеви) ]Јећг§а11§е ипс! 1<ећгргоћеп, ^еие Јаћгћисћег Сиг РћОо1о51е иш1 РаЗа§о§1к; дал.е доста је чланака и у општепедагошким журналима : В1Шег 1иг (1ав ћбћеге 8сћи1\\'е8еи, Сепиа1огЈап №г сИе 1п1еге88еп (1ев Кеа1всћи1\уезеп8, бутпазшт, 081егге1сћ1зсће М1ие1зсћи1е, Рас1а§0518сће8 А гс М у , " (Дитесов) РаЈа^одшт, (Рајнове), Ра<1а#о&1всће 81шНеп, и др. — На иослетку 1ав1; по1 1еаз(;, да наведемо, овде иајзнатније дело Брајманово, већ дитовано, које је ових дана изишло под натписом: В1е пеизргасћИсће Ке&гт-ШегаШг уоп 1876 — 1893. Ете ћИШо^гарМвсћ-кпИзсће Ићегбкћ!; уоп Негтапп Вгеутапп, Бе1рг1§ (Вбћте) 1895, 155 стр., 1П 8°. Садржај је овај : — I. ТћеогеЉсће Егбг(;епт^еп. II. РгакИзсће Уегзисће (француски). III. 001с1е1е Уегогс1пип§еп. IV. (МепШсће УегћашИип^еп. V. ВискћИск (критика па сву ту литературу, која је ушла у одељке I—V, хронолошки и азбучно). Даље долазе регистри и др. —

чини да је пропагандска, него ли научна, каква би требало да буде.') Наравно све ово не мора да утиче и на квалитет саме литературе, т. ј. на њену апсолутну вредност. Што се тиче, дакле, квалитета, истина, и ту не стоји најбоље, т. ј. у толико само, што годинама квалитет и квантитет ове литературе не стоје никако у сразмери, као што ће се одмах видети. У великом броју дела од 1876. године на овамо , има знатан број сасвим никаквих и излишних списа: ово се може објаснити само тиме, што је интерес за реФорхму постао општи, услед чега је и онај, што није никад ни мислио да изиђе на литературно поље, изишао сад на њега, да и он по силама што уради; даље и у томе, што се за толико година заиста марљива рада стигло врло много да се уради, и списи, после тога, врло је лако могло бити да не пруже ништа ново , да су дакле изишли сасвим излишно. Техмер већ 1887. године у 1п1;егпа1лопа1е ХеИзсћгТ 1887, III, 364. стр. (податак пз Брајмана Кећ-Глћ стр. 103.), жали се на шупљину реФормних списа, који су црпени из друге, треће и бог зна из које руке. Маренхолц у АгсШу 1иг с1ав 8Шс1шт с1ег пеиегећ бргасћеп 1888, 1јХХХ , стр. 231., вели сасвим карактеристично, да је време, да се чувају писци од понављања давно и давно реченог, и да онда само узимају перо у руке, кад заиста што ново имају да кажу. «Од тога доба, узима реч Б., н. д. стр. 104., гомилају се у стручној критици изрази: никакеа нова гледишта, ништа ново, никакви нови иутови, једва ионешто ново, никакве нове мисли, и т. д. (он цитује и места, где су критичари изрекли те речи)... И, вели даље, што је најгоре, пребацује се да новојезиковна литература иостаје све илића и незрелија. Али најстрожи суд, без сумње је Банер изрекао о њој пре неки месец: „С каквом шупљином, вели, не везује се нова метода; каквим детињим играчкама не дају 7 ) Ово се већ види и из самих натписа: (ЈгаГ уоп Р/ег7; 1Јпвег ћбћегез Зсћи^езеп 1з1; зсћ\уег кгапк; или од истог:Ешз! (то јенатпис): или (^иотсјие, Тап&ет (и сам овај псевдоним Фиторов тврди исто. Овде иде и овај Факат: септ. 1886. основано је скандинавско друштво за поправку језиковне ваставе иод имеиом (Јиоивцие ТапДет, сГ. Брајмана н. д. стр. 92.), Бпзег 8ргасћип1егг1сћ(; тизв иткећгеп, и т. д., и да не наводимо примере из стила, који иде често у просту грдњу и излишно вређање, баналности и тривијалности... Ово се чини као да је неизбежно: подсећамо читаоца на онај тон у ирепирању између г.г. Туромана и Малине^ где такође и на самим натиисима изилази на видиктај карактер, о коме је реч.