Просветни гласник

наука и

ово име! Шта ли ту све не броди под том заставом, што се лепо види пз највеће даљине! Овде налазе и духови т 12° згодну прилику, да проспу своју дотле скривену светлост. Проналазакнове сличице, употреба какве нове песмице за наставу, најминималнија промена најмање тачке у методи, све то узима на овом неутрвеном иољу |јип§!гаиНсћеп ОеМе^е) име епохалнога проналаска, о коме се најопширније говори у пријатељском табору. . И баш то испадање с ништавобтима, то лупање у добош за тако сићушне ствари, укратко, то педагошко гигерлство и јесте оно, што одвлачи од суделовања још многе стручњаке"... Наравно, да поновимо, све ово само је једна црна страна, кукољ у житу, и ништа више; библиограФија, као што је Брајманова, како он мисли, има и тај залатак, да, припомогне да се кукољ смањи, јер непознавање литературе, без сумње, привлачи и непосвећене. Да је оволико велика литература, поред свега тога, што броји и доста излишних ствари, морала учинити какав утисак, по себи се разуме. Узмимо само изговор, даље мишљење о граматици, о лектири, о превођењу и др. вежбањима: све то у Немачкој, а и на другим странама, сасвим друкчије стоји , него-ли још пре иетнаест година. И колики је број наставника, што се из дана у дан буди из тешкога сна и разабира за новости у језиковној настави!... Покрет је дохватио и највише школске власти: у Аустрији, на највишем месту за то, признаје се потреба реФорме језиковне наставе: 12. маја 1887. године у скупштини рекао је министар иросвете: „И ја држим, да је апсолутно немогуће измаћи реФОрми. Није доста кад се за тим тежи, да се модерни језици само толико науче, колико да се чита каква књига на њима, него мислим, да за наставу модерних језика треба сасвим друга метода да дође, него-ли она, што је у класичних; метода, којој је главно то, да модеран језик учини средством за споразум. Треба, дакле, тежити, да се ти језици науче заиста и говорити (Место из Брајмана, н. д. стр. 118—119). и Октобра 20. год. 1890. изилази министарска наредба, да се см&њи иревођење с матерњег на туђ језик и да нрепоручи говорење. Њоме је избачено превођење с немачкога

настава 31

(матерњега) језика на Француски и енглески, на нижем стуш.у сасвим, а нушта се тек на средњем и највишем, и то у другој линији. Место тога, препоручује се вежбање — диктати, питања и одговори, преиначење, причање и др., — дакле иде се на лектиру и на вежбање осећања за језиком. Даље, у тој земљи, министарство просвете потпомаже оснивање бечкога новоФилолошкога друштва, и шта више (1884.) шаље два изасланика на новофилолошки збор у Карлсруу (Тамо, стр. 119). У Пруској исто тако. Декембра 1890. године ВегНпег 8сћи1коп!егеп2 донела је резолуцију: „Школској настави живих језика треба да буде задатак, да негује слободну, усмену и иисмену, употрсбу њихову. Сврха наставе нових језика у вишим школама има се променити, и то тако, да практична (усмена и писмена) употреба туђих језика и разумевање аутора свуда дође на прво место, а граматика буде само средство за оврху" (Тамо, стр. 119. и 120.). Да завршимо тај преглед речима проФесора Вецолта, које је изговорио на берлинском новофилолошком збору 1892. године: „Изван сваке је сумње, да је главна ствар , за којом смо толико тежили, сад постигнута: у настави -— полазак од гласа, обезбеђење изговора, први задагак; лектира свуд, као плодна, у центру; граматика служи лектири; смањење писмених вежбања; захтев, да ниједан час не прође без вежбања у говору . . . Наставници, наравно, ваља сад друкчији да буду. Јер под таквим условима радити у школи, за тако што, траже се само врло вешти и добро спремљени наставници.« (Тамо, стр. 120). Да се вратимо на реФорму. Сав тај дидактички покрет хоће ирироднију методу од ове што влада, и коју он најразличније зове — старом, граматичком, реФлекторном, конструктивном,генетичком,преводилачком и т. д. За н >у реФормни писци доказују, да је бесплодна и да се њоме апсолутно никакав успех не може иостићи ни са најбољим ученичким материјалом. Поменути писци ту своју природнију методу такође разно зову, најрадије новом, после, према партијама: имитативном, директном, индуктивном, аналитичком и т. д. 8 ) 8 ) 0 некоректпој уиотреби израза новп метода код писаца школских и др. књига, с!'. Огапс1§еп{, Иеиеге Вргасћеп 1893, I, стр. 497, и Еатћеац, исти дист, 1894, II, стр. 6.