Просветни гласник

32

РЕФОРМЕ ЈЕЗИКОВНЕ НАСТАВЕ

Из овог изилази, да реФормни писци говоре о сврси учења језина и о средствима, да се та сврха постигне, т. ј. о граматици и о лектири, о Фонетици и о усменим и ггасменим вежбањима, о вокабулама, о слушању, о идиотизмима и синонимима, о етимологизовању и о историјској граматици, о новој граматици, о историји литературе и о народној историји , народним особинама и др., што стоји у вези с познавањем народа са сваке стране, без чега се и потпуно знање језика не може ни замислити, будући је језик просто израз духасваког, и најнецивилизованијега народа. Они, дал>е, истичу нагон имитовања и траже да се обрати пажња на осећање за језиком; најпосле говоре и о наставнику, о његовој стручној и педагошкој спреми, пошто то стоји у вези. Код толике множине гштања, није никакво чудо, што су мишљења многобројна и подељена о појединим стварима, али у главном могу се разликовати три иартије: радикална, ко.ја хоће промену из основе данашње језиковне наставе; конзервативна, која брани садашње стање, и на послетку иомирљив а, која је за то, да се данашње стање промени и допуни предлозима он« прве: ова трећа, као што се види, стоји у средини. Представника тих партија, као што се лако може замислити, није мали број; овде се наводе само главнији. Тако су мање или више за радикалну реФорму: Бајер, Бирбаум, Валтер, Квил, Клинкхарт, Франке ; Брајман , Кин , Олерт , Улбрих , Хорнеман, били су испрва за радикалну, а сад су за умерену реФорму; Ајдам, Гутерсон, Минх, Тангер, Фот — мање или више су конзервативци 9 ). —

9 ) 841ећ1ег, 2. МеЉ. 11. — Овде се наводе гдавнија дела тих писада, из којих се може видети њихно мишљење о језиковној настави : 1) Ггапг Веуег, Бег пеие 8ргасћип4егпсћ1, Со(;ћеп 1893, 43 стр. 8°. — 2) 1)г. ЈиНиз ВгегЂаит,, ГНе КеГогт Лез ГгетЉргасћИсћеп 1Јп(;егпсћ1;8, Сабзе1 1886, 136 стр. 8°;—, 1Ме апа1уЦ5сћ-(11гек1е МеШо(1е <1еа пеизргасћНсћеп ТЈп1егпсћ1;8,1ћ. 1887,174 стр. 8°; —, Вег АпГапп;бип(;егг. ат Ргапг. пасћ с!ег апа1уПбсћ-сНгек<;еп Ме1ћос1е у Сеп1га1ћ1аи (ново-фил .), 1891, V, 65—68 стр. — 3) Бг. Мах ^УаИег, Бег АпГап^зипЈегпећ!; 1т Еп#1. аи? 1аиШсћег 6гип(11а§е, Саз8е1 1887, 39 стр. 8° (у програму тамошње реалке ; прештампано у РћопеНвсће 81и(11еп, 1888, I, 41—42 и 131—156 стр.); —, Вег Ггапг. К1а88епип1;еп'1сћ1;, I, ТТп(;ег8(.иГе: ЕпГигигГ ешез Еећгр1апз, Магћ, 1889, IV" и 78 стр. 8°. — 4) Г)г. К (ЈтеМ, ТЈћег (1еп АпГап#ип(;егг. 1т Ргаиг., предавање у УегћагкНипЈгеп с1ез 2. ХеирМ1о1оЈ*еи(;а§е8 7. и ЕгапМ. а. М. (стр. 33—40) ЈЈаипоуег 1887, 80 стр. 8°, а прештампано је и у (ново филол.) Сеп1;га1ћ1аН 1887, I, 60—61 (скраћено); —, Т>1е ЕЈпГићгип§ т сНе 1'гапг. Аиззргасће, Магћиг^ 1889, 49 стр. 8°, 2. изд. умнож. под ватп. Егапг. Аиззргасће ип(Ј ЗргасћГегИјЈкеН, 1ћ. 1893, VIII и 154 стр. 8°. — 5) Вг. Н. ШгпдћагсИ, Б1е

Толико о партијама, које не представљају ништа друго, до класиФикацију општих погледа на ствар. Даречемо сада коју о томе, Баи4рћу81о1о§1е ће1т пеибргасћћ Цп4егг. у 2еИ;ип2 Гиг (Јаз ћоћ 1Јп(;егпсћ18№е5еп 1884, XIII, 381 (говори и о сврси и средствима повојезиковне наставе); —, 1|аи1рћузш1о §1е тс1ег 8сћи1е у Еп §1. ВШсНеп 1885, VIII, 287—323 стр. (овде се палази и кратка историја фонетике; овде оснива такође пауку о формама на гласу); — Ет Јаћг Ег&ћгипЈЈеп тН (1ег пеиеп МеЉосЈе. Магћ. 1888, IV и 84 стр. 8°; —, 1Не КеГогт (1е8 пеибргасћћ 1Јп(;егпсћ1;8 у Рас1а§'. А гс Н у 1891, XXXIII, 177—187 стр.; —, Бге1 луе11;еге Јаћге ЕгГаћгип&еп тН (Јег јтиаНуеп Ме1ћос1е, Магћ. 1892, 162 стр. 8°; —, 1)ег пеие 8ргасћип(;егг. 1т Аи81апс1е у Еп ^1. 8(;ис1. 1893, ХЛ Г Ш, 62—92 стр. (иитересан члапак, с иодацима о аедагошким сиисима у Русији, Норвешкој, Аустрији, Енглеској, Америци и др. земљама). • 6) I)г. Ее1. РгапЈсе. 1)1е ргакПсће 8ргасћег1ег. аиГ 6гип(1 (1ег Р8усћо1о^1е ипс! Рћу81о1о§1е (1ег 8ргасће, НеНћгопп 1884, 40 стр. 8°. — 7) 1)г. Негтапп Вгеутапп, 1)ег пеизрг. Оп(;егг. ап О-ути. ип(1 Кеа18сћи1еп, 1 — 31 стр. у Еећге уот Ггаћг. ^егћ, Мипсћеп 1882, 136 стр. 8°; —, ТЈћег 1,аи1рћу8Јо1о§1е ипс1 (1егеп Вес1еи(;ип^ Гиг с1еп 1Јп(;егг1сћ1, 1ћ. 1884, 32 стр. 8° — 8) 1)г. К. Кпћп, 2иг Ме1ћо(Нк (Зез 1'гапг. 1Јп4етсћ4б, ^езћаДеп 1883, 48 стр. 8° (овде тражи и смањење граматике); —, ТЈћег 2\уеск ипс1 21е1 с!ез Ггапг. ТЈп(;егпсћ(;8 ат Кеа1&утпа8тт у ^егћапсП. 38. рћПоћ ^егбатт1ипд ги 61еббеп 255—262 стр., Бе^рг. 1886, 322 стр. 4°, по том и у 2е»бсћг№; 1иг пеиСгапг. Зргасће ипс! ЕН(;ега(;иг 1885, VII 8ирр1. Ш, 86—95 стр.; , ТЈћег с1еи \Уег(; Деа 1јћег8е(2. т (Не 1'гет(1е бргасће, предавање у ^егћапсП. (1еб 2. КеирћН.Ја^ез 1п РгапИ. а. М. 40—43 стр , Наппоуег 1887, 80 стр. 8°; —, 1}ег Сгапг. Ап1'ап|;8ип(,егг1сћ(;, В1еНеИ 1887, 40 стр. 8°; , "Пћег Јеп Ггапг, ХЈпЈегг. у Тећг^ап^е ип(1 ^ећгргоћеп 1888, Л" 16, стр. 79—98; —, ЕМлуигГ етеб Бећгр1апеб Гиг с1еп Ггапх. 1Јп(;егг. ат Кеа1-6утп.: М1ие1- ип(1 ОћегвиПе, Магћ. 1889, IV и 55 стр. 8°. — 9) 1)г. АгпоМ ОШегГ, 1Ме 1'гетс1брг. КеГогтће\уе§, Кош&бћег^ 1886, 69 стр. 8°; —, Егог(;егип ^е11 ићег Јеп ТЈп(;егг. ап (1еп ћоћ. МаЈсћепзсћ. у Ма(1сћеи8сћи1е 1888, I, 48—69; —, Б1е Зргасћеп а1з 6е§еп8(;апс1 с1ез бсћи1ип(;егг. у Б1е (1еи(;8сће 8сћи1еипс1 (1аз к1азз18сће АИегШт, Наппоуег 1891, 188 стр. 8° (овде говори и о формалном образовању, у вези ад са туђим језицима); —, 1)ег ТЈп(егг. 1т Ргапг., 1ћ. 1892, 22 стр. 8°(2. изд. 1893, 22 стр. 8°); — АИцетегпе МеЊосШс Лев 8ргас1шп1егг. т 1сгТ$сћег ВедгппЛипд. Егп НШЈзЂисћ {иг Већгег ипд 8ШАгегеп&е вотс гит О-еЂгаисће Аег раДад. Зетгпаггеп, Н). (Меуег) 1893, VII и 292 стр. 8° (иа ову књигу обраЛамо нарочиго иажњу читаоцу). — 10) 1)г. О. ТЈШЂггсћ, ТЈћег сНе Ггапг. ЕекКЈге ап Кеа1§утп. у прогр. Фридр. реалне гимн. Берлин, 1884, 30 стр. 40 — 11) Ј) г . Гг. Ногпетапч, 2иг КеСогт Зез пеизрг. ТЈп1егг. аиГ ћоћ. 1Јећгап8(;аН;еп, I, Напиоуег 1885, 92 стр. 8°, 11,1886, 43 стр. 8° (говори о садашњем стању реформнога иокрета, о иомирљивој методг^, називајући радикалну иретеривањем иједпостраношАу, и т. д.); —', ТЈћег Ггапг. ТЈп(;егг. т бутпа81аЦит1а оћпе Еезећисћ пп(1 бгаттаИк у ( новофил .) Сеп1га1ћ1аП 1887, I, ?48—253 стр.; —, 6е(1апкеп ипс1 ^огзсМа&е 2ие1пег РагаПе^гаттаЉ (1ег ГипГ 8сћи18ргасћеп (нем., лат., грч., франц. и енглески), Наппоуег 1887, 71 стр. 8°. — 12) Сћг. ЕгЛат, РћопеИк т с1ег 8сћи1е ? \Уиггћиг^ 1887, 70 стр. 8°; —, 7 ј ит пеизрг. ТЈп(;егг. у Агсћ. Г. с1. 8(;ис1. пеиег. бргасћеп 1888, ЕХХХ, 417—447 стр. (арогивљење да се граматика оснива па гласу); —, 1)1е БаШзсћпП; ћени ТЈпиегг,, №\гпћег& 1889, 18 стр. 8°; —, Баз Егаг. ат ћитап. бутп. ипс1ћм с1ег 8сћ1из8ргиГии^ у В1а(;(;ег Г. с1. ћеуег. бут.-лтевеп 1891, XXVII, 87—96, иротиван да сврха буде говорење). — 13) Ј. О-иГегзоћп, бе^епуогзсМа^е гиг КеГогт (= 2иг Рга§е (1ег КеГогт) (1еб пеизрг. ТЈп(.егг., ^ог(;га§, Каг1бгиће 1886, 26 стр. 8°; —, 2иг Ме1ћосШс (Јез Ггет(1зргасћ1. ТЈп(егг., ^оПг. §ећа)(;. а. (1. 4. КеирћПо1.-(;а^е ги 8(;и(;(;§. 1890., Каг1згиће 1890, 29 стр. 8°; —, Ве(1еи1ип§ (1ез ГгетДбрг. Ех(;етрога1е, ^ог4г. у Сеш;га1ог2ап Г. (1. 1п(;еге8беп с1еб Кеа1бсћи1^ебепз 1890, XVIII, 272—279 стр. — 14) I)г. ЛТОћ. Мппсћ (чије смо најновије дело наиред навели), 2пг Рог(1егип§ с1е8 Ггапг. ТЈп4егг. шзће80пс1еге аиГ Кеа1^упш., НеПћгопп 1883, IV и 100 стр. 8°;—, 1Не КеГогтће^е^аи('. с!ет беМе^е с1ез пеизрг. ТЈп(;егг. у .РаДа^. Агсћ. 1886, XXVIII, 520—537 сту.; —, 2иг Кипз! (1ез ТЈћегаеиепз аиз (Јет.