Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

вам ученпцима, спадају у област најФиније математичве снекулације, па се са пуно разлога сме тврдити да спадају и у област најфинијег умовања људскога духа. Ето, госггодо, ту по готову лежи и част и тешкоћа таквога посла, поред тога што са степеном узвишења у друштву долази п већа одговорност за свој рад и пред својом савести и пред људима... Али, ја сам већ узео свој крст, и задајем часну реч на овом светом месту и пред тако сјајним а пуним озбиљностп сведоцима, да ћу своје дужности вршити савесно и часно, имајући вазда пред собом свету и узвишену задаћу наставничку: да своје знање на што разумљивији начип пренесем на своје ученике, и да их најкраћим путем уведем у науку да могу самостално радити на њој. Господо, обичај је у нас да новопостављени проФесор у свом уводном нредаваау изложи, ма и у скици, метод којим се служи дотична наука у излагању истина што спадају у њезину област; или да да једап општи поглед на науку коју предаје; или, најпосле, да изложи историју постаика и развитка свога предмета. Ја у овој прилици нећу ниједно од овога да чиним и то из разлога: 1-во. Што је сјајни збор, било непосредно слушајући говор на овоме месту, било посредно путем штампе, — већ у два маха чуо из уста данас највећег математичара на Словенском Југу, г. Нешића: његов поглед на Њутн-Лајбницову инФинитезималну методу 1 ). 2-го. Општи поглед на математику п њен правац дао је у свом уводном предавању мој поштовани колега но занимању, проФесор математике у Велпкој Шкоди, г. Д-р Богдан Гавриловић 2 ). 3-ће. Историју математике, за кратко време којим располажем за уводно иредавање, није могућно ни у пајглавнијим моментима изложити. Јер, ако одузмемо огроман простор времена кад није било никаквог системата у излагању математичког зпања, па отпочнемо са временом кад је писан први нађени споменпк систематског излагања тога знања, морали бисмо почети од дара њихова, Егппта, па прећи Асирију, Вавилон, Индпју, Кину; вратити се у Европу учитељима рода људског, Јелннима, од ових отићи Риму; за овим компилаторима јслинско-римске културе Арабљанима у Багдад и Кордову. После тога изложити математичко знање У средњем веку: Талијана, Француза, Немаца и Енглеза до Декарта, Њутна и Л.ајбница. И најпосле приступити историјском излагању огромног 1 ) Срп. Ераљ. Акаденија, Глас VI. 2 ) Поглед па математнку и правац њен. Просветии Гласаик од 1888. 1'., стр. 237. и сдед.

материјала математичког, створеног у времена поменута три дива науке до данашњег дана. —То све изложити, математичним умом гледећи на ствар, где је потребно изложитн генезу основне мисли, њену еволЈцију и довођење у системат математичког знања, које је поникло из те основне мисли, п најпосле облачење тога знања код ЕгипЕана, Асираца, Вавилоњана, Индијанаца, Кинеза па и самих Јелина и Римљана у данашњу аритметично-алгебарску одећу (јер стари културни пароди пмалп су, готово сваки за се, и нарочите знаке за израз бројних односа у друштву, природи и васељени) — то све учинити, велим, савршено је немогућно у овој прилпцп, где је време стегнуто у тако уске границе, Из тих разлога, господо, ја сам се решио да вашу просвећену пажњу запленимзамоменат једнпм предавањем специјалне врсте, и то предавањем о применп и значају чувене А1)е1-ове адиционе теореме алгебарских интеграла, с тврдом надом, да ћу ускоро имати нрплике данашњи сјајни збор пријатно позабавити на овом месту предавањем општије врсте. Господо, Скандинавија, која је ,у прошлом веку дала Ботаници једног Динеа, дала је математици највећега математичара нашегавека: Ше1з Неппк Аће1-а. Аће1 је, ставом, о чијој примени на кружне п ел.иптичне Функције и значењу његовом у математици, хоћу данас да говорим — сам себи, по речима Бе§епс1ге-овим. поставио споменик за вечита времена. То је топитеп!ит аеге регеппшз, вели Ге§еш1гс, дајући тиме израза својој дубокој пошти према генијалном творцу тога става, и великој радости што је математика изналаском његовим учпнила један гигантски корак у напред. Један други велики математичар и савременпк Аће1-ов, ЈасоМ; изразио се о ставу Аћећовом овако: „То је највеће откриће математично деветпаестог века, израз најпространије и најдубље математичне мисли"!... Какав благородан култус духа у два велика математична ума, који се најјасније огледа овде при оцени геннјалне творевине свога великог колеге! Став о коме је реч састоји се у овоме: Збир алгебарских интеграла истог рода даје једну алгебарску и једну логаритамску функцију. Као што видите, став врло прост, али по својој опитности од огромног значења за целокупну Математику, као што ћете се мало час и сами уверити. У својој докторској дисертацијп ја сам доказ овог става извео на два начина: алгебарски и помоћу Раетапп-ове теорије Функција, што мислим ускоро штампати на нашем језику. А сад ћу изложити само иримену тога става на горе поменуте 5*