Просветни гласник

I Изгледа ми да је нетачно, кад се каже за упореднике, да су иовучени кругови, који теку уноредо са полутаром. Ученици, узимајући ово буквално, мисле да су упоредници доиста ипвучени кругови по површшш земаљској, а то у истини не стоји. За то ја мислим да је правилније, кад се каже: упоредници су замишљени кругови, који би текли упоредо са полутаром Исто би тако требало и о полутару и подневку казати, да је за мишљен полукруг односно круг, а не повучен. II „И упоредници су међу собом по један степен далеко" — речено је без основа. Упоредници, кас год и подневци, могу, али не морају увек бити међу собом по један степен далеко." Упоредника можемо да имамо колико год зажелимо; можемо дакле замислити, да кроз сваку тачку на земљиној површини пролази по један упоредник; према овоме ће и растојање између њих бити разно, једнако или неједнако. Како ће се ово слагати једно с другим, кад наставник прво каже својим ученицима, као што стоји у уцбенику: »и упоредници су међу собом по један степен далеко«, па им после тога покаже глоб или мапу, на којој су упоредници међу собом по ает или десет степена далеко ? Зар тада пажљив и разуман ђак неће устати и казати наставнику: па, господине, Ви велите да су упоредници међу собом по један степен далеко, а ево на овој мапи (или глобу) они су по пет степена далеко ? — природно је да хоће. За то ја мислим да место горњег става овако ваља рећи: И упоредника можемо да имамо колико год хоћемо; можемо да замислимо, да кроз сваку тачку на земљиној површини пролази по један упоредник; дакле, један упоредник од другога може бити далеко за мање од једног степена, може за један, два, пет, десет ит.д степена, управо како ми зажелимо. Но најзгодније је, па и најобичније, да су они један од другога далеко по један степен. В. На стр. 21-ој ово се вели о Америци и њеним границама: „Западни континенат, који се сав находи на западној полутини земаљској, зове се: Америка. Око ње су поређана три океана: Велики Океан на истоку, Атлански на заааду и Северни Ледени на северу." Мора се признати да је ова погрешка случајна. Али и њој није места у једној школској књизи; њу ваља исправити и тада би друга реченица поменутог става ооако гласила : Око ње су поређана три оке-

ана: Атлански Океан на истоку, Велики на заиаду и Оеверни Ледени на северу. Г. На стр. 27-ој овако је деФинисан затон: „Затон је онај део океански, који заилази далеко у копно, али се са океаном ипак на широко саставља. Излазак нз затона у океан и море није сужен ничим, па ни низом острва. Таки су затони, на прилику: Бенгалски, Гинејски и Бискајски, или други мањи, као : Солунски, Коринтски, Напуљски." Окој бих одредби имао такође да приметим двоје: I Мени се чини (види предавања Д-ра Ј. Цвијића проФ. на Вел. Школи) дајеизраз »затон« назив за мање делове океанске и морске, који не залазе дубоко у копно; а за веће делове океана и мора, који дубоко залазе у копно, назив је: залив; и II Мени изгледа да ова деФиниција није довољна да одреди морске и океанске затоне. Да је писац пре ове одредбе казао: »море је већи део океанске површине.. . .% место што је то урадио после ње, на страни 28., зар би се тада и могло узети, да она. бар нејасно и посредно, одре^ује обе врсте затона; јер би тада из реченог »море је већи део океанске површине . . . (< било познато, да је море део или члан океански; па онда би се из тога дало закључити, да је и морски затон, који је непосредно део или члан мора, у исто време посредно и део океански. Али баш, и кад ои и овако стајало у књизи, ипак овака одредба не би била потпуно јасна и за ученике I разреда разумљива. С тога сам мишљења, да се, место оног целог става о затону, каже овако: Залив је онај део морски или океански, који залази далеко у копно, али се опет са морем или океаном на широко саставља. Излазак из залива у водену просторпју није ничим сужен, па ни низом острва. Ако је залив део океана, онда је то оке&нски залив; ако ли је пак део мора, онда је он морски залив. Тако су, наприлику, океански заливи: Бенгалски, Гинејски, Бискајски и др. а морски су заливи: Солунски, Коринтски, Напуљски и др. Мале заливе, који не залазе дубоко у копно, зовемо затонима. Такав је, на прилику, Стонски затон. д. На страни 31 -ој ово се вели о величини острва Нове Гвинеје: „Нова Гвинеја највеће је острво на површини земаљској (186.000 км. 2 /. а А о величшга тог истог острва на страни 422-ој ово се опет каже: