Просветни гласник

књижевне 0це11е

45

дини уџбеник за све наше средње школе, па да у своме реФерату не изнесе готово ниједну љегову стварну погрешку. Толико само о том реФерату, а сад да кажем своје мишљење о Земљопису пок. Карића. Пок. писац је цео материјал у овом уџбенику у главноме овако поделио: Први одељак — Обличје површине земаљске — на три пододељка: I Увод (од 1. —10. §); II Летимични преглед површине земаљске (од 10.—19. §); и III Опширнији преглед површине земаљске (од 19.-3 7. §). Други одељак — Главнија знања о земљи и животу на њој — такође на три пододељка: I Земља као звезда (од 37.—40. §); II Земља као физичко тело (од 40.—54. §) и III Земља као стапиште живота (од 54.—64. §). Трећи одељак — Опис земчља и народа — на пет иододељака: I Европа (од 64.—92. §); II Азија \од 92. —109. §); III АФрика (од 109.-120. §); IV Америка (од 120.—131. §) и V Аустралија и. Полинезија (од 131.—134 § закључно). Градиво сваког овог одељка и параг-раФа има нарочити натпис и чинп једну целину за сзбе; даље, по пространству је градиво сваког појединог нараграФа таман толико, да је он махом један довољан за једну ученичку лекцију; или, ако толики није, онда њих два чине једну, или пак, што је ређе, један чини две лекције. Према овоме цео је материјал у уџбенику врло згодно и ирегледно расаоређен. Што се тиче градива овога уџбеника, кад га квалитативно и квантитативно упоредимо са градивом рлнпјих Карићевих уџбеника, видећемо, да је оно, укупно узевши, у овоме богатије и иробраније, а и бољеје и згодније овде расиоређено но тамо. Због овога, ја ћу речи г. д-ра Јована Цвијића о Земљописима пок. Карића: »књиге су покојног Карића унеле нов прав^ц у нашу геограФску књижевност и дигле на виши ниво наставу и општа знања географска" у толико да измепим, што ћу рећи: да је пок. Карић ранијим својим земљописима аочео, а овим последњим унео нов правац V нашу геограФску књижевност и дигао на виши ниво наставу и општа знања геограФска. Знајући да наше школе немају слика, које су веома важне за географску наставу, пок. је Карић унео и њих у овај свој Земљопис. Оне су доста леие а и избор им је добар. Дакле о свему овоме да краће речем: материјал унесен у овај уџбеник, као и расиоред материјала у њему, одличан је.

О стилу и језику, којим је ова ГеограФија написана, требао би којн од г.г. колега Филолога да каже: какав је. А моје је мишљсње о томе, да с е ово дело одликује јасним и доста лаким стилом и да је наиисано граматички аравилним језиком. Ну, поред поменутих одличних страна овог уџбеника, у њему има и неких погрешака и мана, којима, бар по моме мишљењу, не треба да је места у једној школској књизи. С тога ћу покушати да изнесем погрешке, које сам у њој запазио, и да уз то истакнем и замерке, за које држим да их треба имати на уму при спремању лругог издања. Да почнем са погрешкама: а. На страни 5-ој овако се вели : »Север је на оној страни на видику, која се находи у правцу према звезди стожерници; Југ на страни противној, дакле на оној, на којој се сунце баш у подне види." На овакав начин одређивати главне тачке на видику, Север и Југ, и то на првом часу из геограФије, за ученике I разреда је потпуно неразумљиво. Јер, да би они ово могли разумети помоћу горње одредбе, потребно им је претходно знање о положају звезде стожернице и како се она налази. Међ>тим они о овоме апсолутно ништа не знају, јер им о томе у књизи пије ништа споменуто. Поред овога ова одредба није сасвим ни тачна. Није тачна у толико, што у већини предела јужие, и у некима северне ширине, Југ није на оној страни на видику, »на којој сс сунце баш у подне види«, пего је тамо Север. За пределе пак између оба повратника, у извесно доба године, на оној страии на видику, „на којој се сунце баш у подне види", није ни Југ ни Север , већ је ту баш ирави зенит, т. ј. сунце тада потпуно управно баца своје зраке на земљу — видикову равнину. Главне тачке на видику, Исток и Запад, пок. Карић је лепо и лако разумљиво за ђаке одредио. И после ове одредбе, ја знам из искуства као наставник, да је ученицима тако исто лако разумљиво и о Северу и Југу, кад им се каже овако: кад се окренете право Истоку, онда вам је Север, на оној страни на видику и његовој равнини, према којој је ваша лева рука; Југ је на страни противној, т. ј. на оној, према којој је ваша десна рука. б. На страни 12-ој, пошто је утврдио појам о полутару, стожерима и нодневцима, ево како пок. писац одређује упореднике: »По том су повучени кругови, који теку упоредо са полутаром и који сезову: упоредници. И упоредници су међу собом по један степен далеко. „ Овој бих одредби имао да приметим двоје: