Просветни гласник

44

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

контракције сочива, даљовидости, и т. д. — питава, која добивају сасвим нов изглед, када — као што ја узимам — изађе као тачно, да квалитети даљине осећаја регулишу оне покрете у очној мрежиди посредовањем мозга. Ја морам зато упутити на свој спис „ИазИзсћез 8ећеп а!з Е1п(1епудуаио " (са

даљим пзвођењима у Франц. издању од 1 ј . Агг6а1-а) п на одељак посвећен оптици у мојој "Кипз1рћу81о1о§1е." Превео Љ. М. Протић.

КРНТНКЛ Н Б

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ Земуђопис за средње школе, написао проФ. В. Карић. Са 171 сликом у тексту. У Београду у штампарији Краљевнне Србије. 1893. 8°, страна 4'28, цена 4 динара. 1 ) Дело, чији натпие исписах, једини је уабеник за све готово наше средње школе. Бољега за сада немамо, нити ће га који скоро моћи написати; с тога ће се оно морати извесно прештампавати. Кад је покојни Карић спремао ово своје дело за штампу, њиме је већ била јако обладала болест; због овога он, и ако је био човек јаког а упечатљивог духа и бистрог ока, ипак неке погрепше у њему није могао, само као преболан, запазити и исправити. Наскоро пак, пошто му оно изађе из штампе, он, на велику штету наше географске науке, и умре, те му овај земљопис остаде као новорођенче, сироче без родитеља. 0 њему је сад ваљало да неко, место пок. Карића, води родитељску бригу и старање. Најпозванији за опо били су наставници геограФије наших средњих школа. За то је и наставничка дужност налагала свакоме од њих, да се очински побрине за Карићево сироче; да сваки од њих, по своме нахођењу, изнесе с^е погрешке и замерке, које би уочио у Карићевој ГеограФији, као и то, како би их и чиме требало С у исправити. Све рђаве стране овога уџбеника, кад би се овако радило, биле би изнесене, те би и напомене о њима могле послужити као подесан материјал при приређивању другог издања. Ако би оне биле такве природе, да им у једној школској књизи није никако места, морале би се исправити, и на тај начин би друго пздање било без замерака, или би их било барем што мање. *) 0 овоме је уџбенику оштамиан реа>ерат г. К. Ф. Еовачевића у свесци 3-ој и 4-ој — мај, јун, јул, август »Наставника« од прошле године.

БЛИОГРАФИЈА Да би се видело, како је прека потреба да се сваки наставник наших средњих школа, који је по струци геограФ, побрине, те да овај земљопис буде као уџбеник потпуно исправан, наводим овај немио Факат : ГеограФију у нашим средњим школама предају махом наставници, који се нису спремали за тај предмет, дакле наставници, који у недостатку довољног броја часова из своје групе, невољно узимају недељно по неколико часова из геограФије као »цубок«. Многи од оваких наставника, нем;|јући воље за тај предмет, а разуме се ни довољне спреме, прво науче сами све како је у уџбенику, па потом тако исто све предају и својим ученицима; с тога се све евентуалне погрешке, на тај начин, преносе неопажено у школску омладину, и она, услед овога, добива нерашчишћене и погрешне појмове о појединнм геограФСким објектима. Овај нам Факат дакле јасно казује: колико треба уложити труда само да овај Земљопис буде у сваком погледу беспрекоран. Држао сам, да се многи од г. г. наставника слажу са овим што довде рекох о пок. Карића Географији, па се зато и надах да ће после г. Ковачевића још који од старије г. г. колега изво.Јети казати све што има о њој рећи. И сам сам се, наравно, спремао и чекао да дође ред на мене, те да и ја изнесем своје мишљење о њој. Али, како ми изгледа, чекању неће бити краја; с тога сам ево ја готов да испуним своју моралну дужност, као наставник географије. Ну, пре него што почнем говорити о овом уџбенику, нека ми је допуштено рећи само неколико речи о г. Ковачевића реФерату о овом Земљопису. Пажљиво сам прочитао тај реФерат г. Ковачевића. И, по њему судећи, могу слободно рећи, да је г. критичар врло непажљиво прочитао дело, о коме је реФерисао. Јер је само тако могућно, да један стручан проФесор географије, као што је г. Коста, реФерише о једном земљопису, који је је-