Просветни гласник

53

давашеПроФ. Друштва.) Београд Штампарија Петра К. Танасковића. 1895. — 8°; стр. 27. Цена? Мала сиоменица из Русије. (I Са погреба Александра Александровића III, руског цара Миротворца. II. Утисци и слике из Русије.) Написао А. ПајевиИ. Нови Сад. Изд. и ттамиа А. Пајепића. 1895. — Маља 8°; стр. 160 (са 19 слика). Цена 1 круна или 50 новч.

Школа. Илустровани календар за 1896. год. Уредио Мих. М. СтанојевиИ , учитељ. Београд. Штамп. Петра К. Танасковића. 1895. — 8°; стр. 80. Цена (>'60 динара. Џепии српско-Француски речник. ШсИоппа1ге (1е росће 8егђе-Ггап§а18. Саставио Ј. II. Стевовић. Београд. Изда[Бе књижарнице Ст. X. Поповића у Крагујевцу. Штампарија Краљев. Србије. 1895 — Мала 8°; стр. 480. Цена?

ПРОСВЕТНИ

ЗБИРКА народних приповеда^а из Поцерине ПО КАЗИВАВУ Павла МарковиКа, сељака из Богосавда, прибелешио Андра Глигоријевић, ираввик I Чаробни прстен. Био неки сиромах ловац, који пишта друго није радио, него ловио и од тога живео. Што уловн, зеца јали какву дивљач, донесе у град и прода. Једнога дана ишао је ловац кроз шуму за ловом и не могаше пикакву зверку угледати. Лутајући тако невесео ио шуми, ловац избије у једну вслику пољану обраслу травом. Чим је шуму оставио и изишао на пољану, чује он неку страовиту писку, која је из далека са пољане доппрала до њега. Он је ослушкивао, али писка није престајала, него постаде још јача. 'Го је ловца врло зачудило и он се упути пољем, у правцу откуда је писка долазила. Идући тако , угледа он насред пољане једну купину и учини му се да отуда долази глас, зато се он одмах тамо и упути. Кад ее приближи купини, има шта и видети. Грдно велика змија обавила се неколико пута око купине, а велику, страшну главу, издпгла високо у вис, па пишти, колико је глас носи. Ама и за невољу јој је ; јер око ње облеће један витороги јелен и љутит, као да је побеснео, млата роговима, туче змију по телу и тражи згоду, да је по глави удари и убије. Змија је била сва рањава, а јелен огрезао у крви њеној, ништа друго не гледа, но облеће око купине и удара змију својим шиљатим роговима.

К03ЧЕЖИТ1 Кад је ловац сагледао змијурину и љути окршај. њему од страха поче коса расти и хтеде одмах да бежи одавде. Али у тај мах га спази змија, па још ужасније запишта и тужно му проговори : — О, ловче, ловче, ти видиш моје нечувене муке, а можда и извесну смрт, а да знаш: ко сам и шта сам ја, ти не би гледао, већ би ме одмах спасао. Ловца јако зачуди, кад чу, да змија проговори и прође га сав страх, па га обузе нека велика туга, и без оклевања је запео тетиву на стрели и циљао на јелена. Најпосле, кад му јелен дође на око, пусти стрелу, али не погоди јелена, пего му само одби један рог. Јелен се заустави, спази ловца и кад виде да овај исука и свој велики ловачки нож, побеже преко пољане главом без обзира. Змија одмах престаде да пишти и рече свом избавиоцу, да јој дође ближе и да се ничега не боји. Ловац се ослооодн, а змија се — сва крвава — сиђе са купине и допузи до ногу ловчевих. — Хвала ти, добри ловче, рече змија увијајући се од болова; ти си ми спасао живот, а могао си то и да не учиниш. Ја сам ти за твоју доброту вечито дужна и захвална и пођи самном, да те царски наградим па да будеш срећан за целога живота свог. Али, добри избавиоче мој, ја ги још нисам рекла ко сам и шта сам. Ти видиш. да сам гадна змијурина, али је мој отац цар свију змија на земљи, а ја сам његооа јединица кћи за чији би живот он жртвовао највећа блага, што их скрива богата ризница његова. Ловац је све ово с великнм удивљењем слушао и не могаше речи прозборити. а змија муонда још рече: — Хајде само са мном, и нчка те ни од чега не буде страх, што будеш впдео путем. Отићи ћемо моме оцу, цару змпјском, и тамо ћеш примити заслужену награду за своје доброчинство,