Просветни гласник

56

ЗБПРКА СРПСКИХ НАРОДНИХ ПРПНОВЕДАКА ИЗ ПОЦЕРИНЕ

— ХоКу да изиђем одавде! поновн у страху ловац. Онда ти га Арапин ухвати око паса, и ловац и не знаде, кад се пре нађе на беломе дану пред пећином. Чим је изашао на свет, ловац поче о свему размишљати што је пренгивео, и чинило му се као да је то био леп сан и да се сада пробудио. Али, кад осети под језиком прстен и кад га још узе у руке и виде, да је то онај исти чаробни прстен, што му га је змијски цар дао, онда се био већ потпуно уверио да то он није сањао, него да је све тако било у истини и на јави. Кад се ту мало одморио, ловац се упутн друмом у град; али сад осети да га ноге јако боле, па помисли у себи: „што бих се ја овуда мучио пешице, кад могу да се одвезем кући на колима". и извади прстен, па запали мало ватрице, прижеже прстен на пламену, а онај исти Арапин створи се преда њ и рече: — Шта желиш, господару ? — Једна кола и два добра коња у њима, да се одвезем кући! рече ловац. Арапина не стаде, а кола се у тренутку пред ловцем створише и два добра жерава, упрегнута, захрзаше. Ловац се попе у кола и часом дојезди у град. Свет је по улицама стајао и гледао љуте коње, лепе кочије и сиромашна ловца у њима. Многи, који су га познавали, рекоше: — Гледај ти њега; до јуче сиромашан ловац, који нам је зечеве и дивљач продавао, а данас се вози на царским кочијама и јури, као да је у њих змајеве упрегао. Нису ту чиста посла; морао је он све то украсти! Ловац догна коње до своје злехуде колибице, испреже их и уведе у једну шупу, јер штале није имао, и уђе у колибу. Спроћу ловчеве колибице, дизали су се лепи велики двори на неколико катова. У њима је боравио некакав богаташ сам са својом кћери, која је била млада девојка, а чувена у целом граду и на далеко са своје необичне лепоте. Ловац је често одлазио у ову кућу и продавао уловљену дивљач, али му је свакад око надало на ле поту девојку. И ловац баш није био ружан човек, али га богата девојка није никад хтела удостојити ни једнога погледа. Помислила би: в баш су ови сиромаси неке будале, кад они пиље у лепе богате девојке 8 , и онда је увек окретала главу од ловца. Али ловац мало по мало заволи девојку и врло често је доносио лов у ту кућу да прода, не толико због новаца, колико тек да га жеља

мине, гледајући у лепо лице девојчино. Па и ако је знао да му девојка није прилика, јер је он пуки сиромах, а она пребогата, и да је њезин отац никако не би њему дао, он је опет удешавао да сваки дан може ићи у кућу ове богате девојке и њој, као јединој домаћици, продавати лов буд за што. Кад је ловац ушао у своју колибу, он поче размишљати , како би сад, кад може све добити што жели, затражио руку богаташеве кћери. И сети се, да је још сиромах и да му се прво треба обогатити. А то је сад било бар лако. Зато ловац причека док се смрачи; а кад већ и ноћ паде на земљу, запали дрвце и прижеже прстен, а Арапин се створи преда њ. Ловац му онда овако нареди— Хоћу сутра да осванем као пребогат човек. Место ове колибице, да се створе велики двори и у њима све оно, што богаташи имају ! — Разумем, господару! рече Арапин и не стаде га, а ловац леже спавати. Кад сутра освану дан, а то од ловчеве колибице ни трага, већ се на место ње подигли поносити двори, већи и лепши него они богаташеви, што беху спроћу колибе. Кад богаташева кћи погледа тога јутра кроз прозор, има шта и видети. Одмах дозва оца, па му рече: — Откуд то, да ловац има данас лепгае и веће дворе, но што су наши, кад сам синоћ још гледала његову гадну колибицу. Ово ми све изгледа као какав чудан сан, јер не могу никако да верујем да се ловац могао преко ноћ тако обогатити! Девојка је непрестано гледала са чуђењем и завишћу на ловчеве дворе , па онда запита оца, шта он мисли о томе и како је то могло бити. А отац јој одговори, да не зна и да се и он томе чуди. Али, једнога дана, ево ти ловца у богаташеве дворе. На њему сада није више сиромашно одело, већ од саме кадиФе, а искићено златом. Још иде, на неколико корака за њим, његов двородржица, који је одевен, као да је и сам богат човек. Кад га смотри девојка с прозора, да се упутио њеним дворима, она брзо јави оцу, а богаташ разумеде шта ловац намерава, па се размете по кући, нареди слугама да му долази некакав богат иријатељ и да се сви уреде у дворишту, па да га дочекају са највећим почастима и да му се клањају, догод већ не уђе у кућу, а сам на се удари празначно руво, нареди и кћери, да се што