Просветни гласник

5'/

лепше обуче, па изиђе на улицу и, како је већ најлепше умео, дочека ловца и уведе га у двориште, где су се слуге до земље клањале, па руку под руку уђе с њим заједно у дворе. У врху мермерних степеница дочека ловца богаташева кћи, обучена у најлепшу хаљину, и тако свих троје уђу у највећу, богато урешену и велелепно намештену одају. Ту поседају на кадиФене диване и отпочну разговор. — Добро нам дошао, драги госте наш, рече домаћин. — Ми се особито радујемо, што смо стекли једнога таквог пријатеља, који нас је удостојио своје посете, прихвати богаташева кћи. — Па које добро, што сте се до нас потрудили, драги госте ? окрете се са ласкавим питањем богаташ ловцу. — Драги моји — почне сад ловац — ви сте већ морали видети, да сам се врло обогатио, а знали сте, да сам пре тога био само сиромашан ловац. Срећа је моја хтела и воља је божја, ваљда, била, да и ја више не будем сиромах човек. Еле, како му драго, тек ја сам се на поштен начин обогатио и сад дођох да вам кажем оно, што ире нисам смео, ни могао. Па се окрене богаташу: — Драги мој пријатељу — рече му — ја сам се одавна загледао у твоју кћер, и што пре нисам могао, сад ти ево велим у очи и пред њоме, да поред свога великог богатства ништа више не желим до само њу. Дај ми је, па да и ја и она срећни будемо. — Ако само девојка иристаје, рекне на то богаташ, и ја сам готов да ти учиним по жељи. Па се онда окрене својој кћери и запита је •" — Хоћеш ли ти за овог човека? Девојка порумени и кроз стид проговори: да хоће. Онда им богаташ да свој благослов , пољуби се са ловцем, као са својим зетом, и уговоре одмах и дан свадбе. Пошто ловац оде, онда богаташ дозва своју кћер и овако јој рекне: — Ти си пристала да се удаш за овога човека само зато што је он богат и што ћеш имати лепше дворе и живети у њима. Ниси требала тако брзо да дајеш своју реч, већ си требала прво са мном, као са својим оцем, да се посаветујеш. Зато немој после мени да пребацујеш, ако ти не буде добро. Ти знаш, да је он до јуче био сиромах ловац, а данас је богатији од нас. Али не знам на какав се начин обогатио, и да ли ће, може бити, иросветни гласник 1896. г.

исто тако једног лепог дана осиромашити и постати оно што је и био. — Драги оче, одговори му кћи, ја знам шта сам чинила и мислим да се нећу кајати. Ловац је млад и доста леп човек, а при том је сад — како тако — богат, па кад сам пристала да пођем за њ, ја нисам само на то помишљала, већ и на нешто друго. Ти велиш, да је ловац на неки чудноват начин постао богат, а ја сам радознала, да баш од самога њега дознам како је то било, и мислим, кад ми буде муж, да ћу га приволети да ми све сам исприча. Богаташ се задовољи са овим одговором, којему се није ни надао. После неколико дана дође и дан свадбе. По венчању било је весеље три дана, па се онда ловац настани са својом женом у својим дворима. Дани су за данима пролазили, а ловац је потпуно срећно живео са својом женом. Али — не лези ђаволе — богаташева кћи почне мало по мало да копка, не би ли што дознала од ловчеве тајне. Шта није чинила, облетала око њега, угађала му све по вољи, улагивала се и, што 'но рекли, „и по тањиру би му играла к . само да јој каже, како је постао богат. Али, сва јој је мука увек била узалуд. Ловац би јој на њена мољакања одговарао како је знао и како би хтео, али јој праву истину никада није хтео рећи. Али жена је у толико више наваљивала, да се око тога међу њима посведневно почела водити свађа, која никад није од тада престајала. Напослетку богаташева кћи реши се по што по то, да дозна ловчеву тајну, и једнога дана, кад су били за трпезом, рекне му љутито: — Ако хоћеш да и даље будем твоја жена и ако мислиш, да једанпут престане свађа између нас, онда ми реци све; а ако не, ја одох одмах из ове проклете куће своме оцу, да се никада више не вратим! Ловац је много волео своју жену, али јој ни сад није могао казати тајну. Богаташева кћи знала је колико је муж воли и надала се, да ће баш помоћу тога и дознати шта жели, кад му је оно рекла. Али јој ловац ништа не одговори, већ одеу своју собу, па се затвори и никуд није хтео излазити за три дана, нити се разговарати или видети са женом. Али, четвртога дана, њему се не могаше на ино, већ дозове своју жену и, мислећи да ће се она'задовољити, рече јој, да има чаробни прстен и да се помоћу њега обогатио, али јој ништа није казао, како се њиме треба послужити и откуд му. 8