Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

држао у погледу културе онога распореда, кога се држао у првој књизи, особнто код источних народа.

Са овим завршујем прегдед овога дела. Сад, пре но што сумирам све што сам рекао о делу, да учиним још неке напомене. Замерам г. писцу што је употребио у овом уџбенику необично много страних речп. Ја ћу овде да наведем неке. Ево их : „топограФија", „аутохтони", „сецесија", „конзервативан", „аграрне реФорме", „активна и пасивна права", „реорганише", „соцпјално", „реФормоване", „популарни", „вомптива", „трОФеј", „реводуција", „Форма", „олигархија", „нобили", „прпнцепс", „логор", „логорскп", „ понтиф", „нонтифик ", „легат", „адмипистрација", „титула" и т. д. Или изрази: „да рпмским и италијским пролетером колонпшу поједипе провинције" илп „управљао је император преко својпх легата (1е§аИ Аидик1л рго ргае<;оге), који су у повереним им провинцијама имали иотиун империјум, с грађанском (управна н судска) и војничком влашћу." И ова књига штампана је двојаким слогом, крупнпјим и ситпијим, а то је врло незгодно за школску књигу из двојаких разлога. Прво што се деца навикавају да у школској књпзи има по нешто, што се сматра као споредно и што се може изоставити; друго, непедагошкп је и нехпгијенски за око, • јер кад се чита и прелази с једнога текста на други, прилично се кваре очи. Није педагошки ни оно, што су стављена многа питања иза појединих година, јер се тиме деца навикавају на несигурност и сумњичење у Факта историјска, а нарочито у вредност хронологије. Исто тако и оношто г. ппсац на впше места употребљава: „можда", „по свој прилицп" и т. д. требало би да изостане из по* менутих разлога. Многа н многа од поменутих замерака могла је изостати, да г. писац у самом свом основном плану није ударпо, како мислим, погрешним путем, јерје хтео да напише књигу, која би послужила истипа поглавито ученицима, али и наставницима. Ето баш то двојство наволо га је. чини ми се, и на крупан и на ситан слог, и на питања после појединих година, на заграде и питања у заградама, што све, мислим, да не треба у једном школском уџбенику. (0 овоме нека се погледају моје напомене на прву књигу овога дела у „Просв. Гласнику" за септембар ове године.) Исто тако све замерке, које напред изложих, могле су се пзбећи, да је г. писац своје дело још као рукопис предао на оцену „Главном Просветном Савету", па би се по напоменама реФерената могло

75 иного што шта да исправи и допуни. Тпм би добило и дело и писац, а највише школа и ученнци. Напомене сад учињене могу вредети само за друго издање, јер је дело печатано, разуме се ако их г. писац буде усвојио. Најпосле још две замерке, једна г. писцу а друга Главном Просветном Савету. Прва. Замерам г. писцу што ни у првој нн у другој књизи свога дела нпје казао по којим је ауторима дело радио. ГеФерент првога дела то је напоменуо г. писцу, па је то опет остало незапажено. Друга замерка, Главном Просветном Савету, та је, што је требао при примању овога дела на оцену да се обазре на прописана „правила о писању и штампању уџбеника за средње и основне школе" од 15. марта 1895 г. Бр. 4381., нарочито на чл. 2. И -г. писац је члан Главног Нросветног Савета, паи онда је био кад су прављена правила.

Да сведем све што о делу рекох. Мане су: 1., што је нетачно представљено првобитно уређење Гима у најстарије време, а нарочпто гентилна организација; 2., што једомаћи живот Гимљана сасвим изостављен, па и васпитање римске омладине; 3., што није представљен тачно постанак патрицпја и клијената; 4., што су изостављене традицпје, те је дело сувпше научно за уџбеник, па готово хладно и сухопарно; 5., што је двојаким текстом штампан; 6., што нема каратауз поједине одељке; 7., што је врло опширно према потребама наших средњих школа; 8., што је писано да задовољи две потребе: ученике и у неколико и наставнике, и 9., што му је, како мп се чини, велика цена. За непуних 16 печатаних табака 3.50 дин. Истина књига је повезана, ааи ииак је цена велнка. Добре су стране: 1., што је добро израђен геограФски преглед Италије; 2., што је добро представљена борба плебеја с патрицијама, као п постунно једначење плебеја и патриција; 3., што је добро представљено јачање римске државе за време републике; 4., што су добро представљене међусобпце за време револуција као и покушаји за препорођај римскога друштва;

10*