Просветни гласник

0 ВАЖНОСТИ ТЕКТОНСКИХ СПОМЕНПКА ЗА ИСТОРИСКО ИЗУЧАВЛ1БЕ

87

општем животу; у којој један део без другога не може бити, и у којој рад једнога условљава делање другога; у којој се све једном животном снагом креће и све скупа чини прави нераздвојни жавот, — за таква посматраоца има у раду Св. Саве још доста појава, за које он посматрања своја може успешно да веже, и да их развија у благодарни спомен њему. И нашој речи за данашњу прославу тражилисмо ослонца у раду Св. Саве, али у једној врсти рада, која до данас још није онаквом пажњом проучена и оцењена, каквом су пропраћане и обележаване заслуге Савине за цркву, књижевност и државу. Та врста рада служила је Св. Сави само као средство за постизавање црквених и државних смерова, али је при томе, по природи својој, заузимала знатно н важно место у оном колу народних творевина, које се обухватају речју тектоника. То су оне од земље, камена, дрвета, гвожђа, бронзе, злата, сребра и другог.тврдог или меког градива, извежбаним оком и вештом руком изведене творевине, којима је народ тежио и успео да одговори потребама својим више и ниже врсте, и којима је према томе знао да даде опољна, целисходна облика. На челу тих тектонских радова , који облике изводе из каквог стварног градива, стоји Архитектоника, као најузвишенија, али и најтежа, јер својим облицима даје израза и стварне појаве оним осећајима и иокретима људске душе, којима је врело човеков појам о највишем бићу, о Божанству. У стварању Божјег храма архитектоника је слободна, неспречена у нолету, док се напротив при осталим створовима својим мора да осврће на природу оних потреба, ради којих се она управо и позива на стварање. Отуда су створови њени тако разнолики, јер имају да послуже или појединцу или друштву на намирење или телесних или виших духовних захтева и уживања.

Архитектоници дао је био Св. Сава у Србији живога полета, зидајући многе мале и велике цркве и друге зграде. За грађење Жиче био је довео искусне зидаре и тесаче камена из грчке земље. На архитектонску уметност као и на друге, које снажно и успешно помагахуда се Божји домови достојно изводе и украшавају споља и изнутра, и да се снабдевају свим оним што им је за свети задатак њихов требало, утицао је Св. Сава јамачно благотворно, стекавши себи знања и искуства по црквама које је виђао на путовима својим, ио грчким крајевима. Ну нашој речи није смер зауставити се сад на овој врсти Савина рада, па је према њеној вредности и важности рашчланити и ценитп. Она би нам, истина, могла пружити многа још необрађена градива за расветљење неких питања уметничке и техничке природе. Али таквим питањима данас места не дајемо. Не заустављамо се на заслугама Св. Саве око подстицаја и одржавања црквене уметности, но се задовољавамо тиме што смо обележили гледиште, са којег се, уз остала већ постављена, још можемо дивити крепком уму и разгранатом раду Савином; задовољавамо се, што смо обележили ону грану Савиног делања, за коју припети можемо оно што смо као главну садржину нашој данашњој речи одредили. Архитектоника је сјајан и важан део те садржине, коју.иначе чине све оне од оиазног градива израђене ствари , коЈима је српска рука, дајући им облика, хтела да се одазове разноликим потребама обичног и вишег живота. Садржину чини све оно што је Србин вештак или занатлија, стварајућом силом одушевљен и вођен, тесао, кресао, дељао, стругао, глачао, ковао, куцао, калупио , лио, шио , шарао , везао , сликао. Свим овако створеним стварима створен нам је стварни извор , из којег до данас готово ништа нисмо црпли, да бисмо себи