Просветни гласник

0 ВАЖНОСТП ТЕКТОНСКИХ СПОМЕНИКА ЗА ИСТОРИЈСКО ИЗУЧАВАЊЕ

93

Оваких и сличних живописаних прилика за познавање одела и других ствари од културне вредности има још познатих, а и откриће се јамачно још даљим истраживањем. Црквеном живопису на зиду, Фрескама, сродне су по садржини својој, те исто тако цењени извори, и минијатуре, слике по писаним књигама. А шаре, орнаменти, којима су исте књиге искићене, заједно са оним по црквеним зидовима, могу, уз то што су богат извор за одличне и складне обрасце, да послуже и као поуздан ослонац за одређивање времена кад су слике или књиге писане. На то послужити могу и они орнаменти којима су често споља покривене корице у старих књига. Скулптури давала је српска црква онолико исто слободе колико и византијска. Смела је да изводи само рељеФе. На Каленићу извајан је споља, на једном већем прозору, полуобли лик Богородичин с Христом. У Студеници је исги лик над западним вратима. На надвратнику истих, рељеФни је лик Христов, а ио довратницима ређају се рељеФни ликови апостола. Сасвим су обла само она два мала анђела, који на коленима држе по отворену књигу, на великом западном прозору у Студеници. Иначе је длето каменорезачко на српским црквама изводило украсе, орнаменте, који су или имали символског значења, као на Студеници, од чести на Каленићу, или су имали само да задовољавају око својим леним облицима, вијугама и преплетима. По извесним знацима на њима, као и на ликовима, даје се лако погодити време кад су рађени, као и утицај под којим су стајали. То исто вреди и о осталим радовима који иду у обим скулптуре, о старим резаним крстовима, иконостасима, ћивотима, светњацима, крстионицама, судовима за св. миро и другим. Да су српске уметничке старине снимљене па објављене тако, да би могле да по-

служе како на научну употребу, тако и на употребу у радовима данашњих наших уметника и занатлија, народ би наш њима стекао био и моралну и материјалну добит. Био би сазнао за вредност својих старих и тиме би унапредио своју садашњу; био би стекао и веће цене у очима страног научног и индустријског света. Данашњи неимари наши добили би били драгоцених образаца; сликари црквеног живописа тврдог ослонца за дизање из новијег иконоииса свега онога што је према духу и учењу православне цркве у њему страно и неумесно; а остало велико коло радника длетом, чекићем, иглом и другим благословеним алатом било би добило богат избор у облицима у духу народном. Није мали број оних облика који су се развијали испод руке златара. Ниједне веће старије цркве данас нема, која не би у ризници својој имала већи или мањи број златарских радова. Путири, крстови, кадионице, окована јеванђеља и иконе, ковчези, светњаци и друге ствари за црквену службу били су главни део оних поклона, које су својим задужбинама, а и другим црквама, чинили српски владари и власници. И за крашење световних домова, столова и одела знао је златар да ствара облике, и да их, као оне за дом Божји, уреси Филиграном, емаљем, камењем и вешто искуцаним или урезаним шарама. Веома би занимљиву збирку облика показао и леп би принос к осветљењу потреба у српској владалачкој кући био нокушај, да се у нацрту представе све оне разноврсне златарске израде, које су, према писмима својим, Дубровчанима »на похрану и на поставу« предавали Вук Бранковић, Ђурађ Бранковић, војвода Сандаљ и жена његова, и други. За неке од тих ствари нашли би се обрасци извесно по приватним и јавним збиркама у Италији, судећи по италијанским називима њиховим. Златари су, као што знамо, и новце ковали. Калупи за српске новце до времена