Просветни гласник

94

И НАСТАВА

краља Драгутина, резани су по млетачким, а они за доцније новце по византијским обрасцима. Обрасци се ови међу собом разликују и схваћајехм и карактером цртежа. Српски новци с њима се у главним особинама подударају. Да је уз метролошко изучавање наших старих новаца ишло и проучавање Формалне стране њихове, да је проучавање обухватило било и облике —- типове — на њима, уштедио бп се био познати спор око истинитости крупних златних новаца, које је тобож ковао био Душан. Разгледањем ликова на тим лажним новцима, морало би се увидети, да ликови не показују белеге и особине византијског цртежа. Златарски радови научењацима су драго градиво за изучавање, јер на себи носе поучљиве знаке о општем укусу, о ступњу на ком су захтеви и уживања друштвена стајала. Са њихмогу се прибрати податци иконограФски, епиграФски, историјски, стилски и технички, пошто се често на њима налазе сложени успеси сувремене науке и уметности. Оваке податке пружају нам и наши стари златарски радови. И они носе на себи ликове символске и светитељске, натписе, орнаменте и разне техничке знаке, важне по хронолошку одредбу. Подобним податцима од историјске, уметничке и техничке вредности снабдевени су и ливени радови од бронзе.- светњаци, кола која под сводом цркве висе и свеће носе, звона и друге ствари те врсте. У Хилендару, на ирилику, под великим кубетом, има од туча саливен и ишаран обруч — коло — о коме висе мале иконе, и на коме су свеће намештене. Звоно које се у нашем музеју налази и којеје, по гласу натписа на њему, оалио Радоје звонар, у време Ђурђа Смедеревца, потврдиће ваљада, кад се буде проучило са конструктивног и акустичког тледишта, да је саливено по нравилима западних ливаца, на које упућују неке случајне техничке белеге на њему.

Радоје морао је бити Приморац, и лио је, ако се не варамо, поред невиних оруђа мира — поред звона, — и опасна оруђа рата — кумбаре.

После ових довде поменутих тектонских споменика, који се као искључују из круга рада у свакидашњем животу народа, зато што служе особитом смеру, што постају нарочитим поводом, да погледамо друге који се не могу замислити одвојени од живота пародног, који му управо чине рад. Мислимо тиме споменике које изучава и оцењује ЕтнотраФија. Да ли се народне творевине, облици које разматра етнограФија, и од којих многи још постају пред нашим очима, могу назвати споменицима? Тако се могу пуним правом назвати они, који су се кроз векове одржали, пошто је народ у њима извесно налазио најповољнијег израза за своје унутарње и спољне способности. Наука у нас још се није потрудила да о овим споменицима дозна, у колико су сродни народним творевинама у осталих Словена; да ли у њима има, и колико, страног, и да ли то, што се данас страним зове, није пореклом ипак народна, а само под страним називом. На рад је човека изазвала и нагонила природа. Рад почиње у борби с природом. У доскочљивости човековој природним силама, које би могле уништити му рад, јавља се његова умна моћ. Доскочљивошћу својом победио је природу. Доскаче пак природи тиме што градиву своме даје облике и сложаје, који ће моћи против стати како природним силама у градиву самом, тако и онима изван њега. После ове прве и основне градилачке тековине, из које следи постојаност облика, појављују се на њему, у току његова развитка, као нова својства: удобност, целисходност и лепота. Сва та својства чине