Просветни гласник

• 0 ВАЖНОСТИ ТЕКТОНСКИХ СПОМЕ1 скупа мерило за ваљаност и савршеност облика. На челу оних облика етиограФске врсте, које ћемо, уз кратко обележје, данас примера ради споменути, стоји кућа. Телесни и духовни за^теви сгановника њена огледаће се у распореду и удобности куће; његово градилачко умење у облику, који ]е грађи дао према њеној природи и према служби коју врши у склопу куће; а укус његов издаће, поред утиска читавог склопа, они опољни додатци, измене на облику и украси на појединим деловима склопа, који требају јасније да изнесу службу тако обележених делова. На самој српској сељачкој кући наћи ће се извесно занимљивих облика са техничке и орнаменталне стране, каквих ће имати на грађевинама и у других словенских народа. Мало ће се иак, мислимо , градива за прибирање тектонских, народних облика наћи у кући. Покућства, намештаја старог слабо ће бити, јерје због пролазности градива, од којег је поглавито био, морао нестати. Ваљада се ипак што до данас одржало иредањем у склопу и облпцима данашњег иокућства. Успешније ће бити, како знамо, избор међу судовима дрвеним, земљаним и металним, о којима ће се као главна особина морати изнети, колико им облик одговара намени, у чему, поред спољне допадљивости, управо и лежи вредност суда. Колико је вештина цртања и резања налазила неге и употребе, и какве су облике изводиле, подесне градиву и месту на ком су употребљени, показаће цртарије и резарије н. пр. на таваницама и вратима у кућа, на вратима, прозорима и другим деловима у неких цркава, и на многим другим шараним и резаним Јситнијим стварима за домаћу потребу. На свим тим радовима, којих има и старијих и нових, имаће извесно мно-

КА ЗА ИСТОРИЈСКО ИЗУЧАВАЊЕ 95 гих предањем очуваних облика, а и нарочитих сложаја од извесних облика. И резани крстови од камена и дрвега на гробљима даће прибирачу облика, по који цењени принос. Колико је женска страна учествовала у стварању и употребљавању облика на својим домаћим радовима, то јасно износе многе тканине и везови. Ми их сви познајемо, али их још немамо научно проучене, сређене и оцењене. Научном обрадом уверили бисмо се, да на њима има многих облика, који се и на женским радовима у осталих Словена налазе, и да се због избора умесних облика и због склада својих боја само ценити могу. Није нам данас била намера навести поименце све оне ствари етнографске врсте, на којима је народ изнео своје богатство у облицима и њихову разноврсну употребу. Главно нам је било упутити пажњу на знаменитост и важност њихову по изучење народне моћи и вредности. Оне зато пуно заслужују да се спасу од заборава и да им се у садашњем животу народном даде такво место, са којег ће моћи благотворно утицати на мисли, осећаје и рад сваког члана народа нашег. Њихову силу, која оживљава у народном духу, њихову културну вредност и њихову научну садржину изнеоје већ године 1872. г. Отојан Новаковић, у свом предлогу и нацрту за „Српски историјско - етнографски музеј." У том предлогу, прочитаном наведене године у Српском Ученом Друштву, осветљено је свестраним и дубоким погледом благо које лежи у тектонским творевинама, и изнесен је и пут којим би се то благо могло прибрати на општу, духовну и стварну корист. Међутим двадесет и три године прошле су од тог доба — готово четврт века и шта је за то време по том предлогу урађено? Веома мало! И то мало није какав завршени рад, но је тек почетак рада.