Просветни гласник

96

Да видимо то мало рада, у кратком обележју. Српско Учено Друштво, у ком је читан наведени предлог, решило је било да предузме проучавати нашу стару црквену уметност, што ће се снимати наши стари манастири, живопис и други уметнички споменици у њима. Посао тај радили су десет пута, свакад о школском одмору, месеца јула и августа, г. Драг. С. Милутиновић, проФесор Велике Школе, и говорник. Још пре престанка Српског Ученог Друштва снимање је прекинуто, а снимци данас леже без користи у завијутку, из којег по који пут изађу на видело, кад који странац научењак зажели да их види, који гом приликом редовно пожали, што још нису објављени. Исго Друштво предало је било даље посао око снимања етнограФских споменика у нас госп. Ђорђу Миловановићу, академском сликару, и госп. Влад. Тителбаху, проФесору. И њихови снимци чекају дана кад ће доћи у штампу, пропраћени описом. Српска Краљевска Академија издала је »Српске народне везове«, које је прибрао госп. Вид. Вулетић — Вукасовић, прОФесор у Корчули. То је мала и занимљива збирка простих везова, уз које су наведени и народни називи њихови. Српска Краљевска Академија издала је даље, као прву књигу Српског ЕтнограФског Зборника, који мисли ноступно издавати: Живот Срба сељака, од М. Ђ. Милићевића. Доброј овој књизи не достају снимци уз чланке о кући, разбоју, о колима, плугу, ручним алатима и воденици. Прости називи састојака у ових направа нису довољна етнографска грађа. А књига ништа друго не доноси до називе. Права вредност свију направа лежи у техничкој изради њихових појединих делова и у целом механичком склопу њиховом. Оне се само из облика својих дају сазнати и ценити. Осем тога, облици су старији од назива, а без облика, не да

се оценити ни права способност језика да ствара називе. Српска Краљевска Академија има свога удела и у похвалном предузећу г. Андре Стевановића, проФесора Велике Школе, да испита споменике црквене у ст&ро-српским крајевима, где се научењак још не може да креће слободно у раду своме. Радујемо се скорим податцима, у нацрту и опису, о чувеној Грачаници на Косову и о слављеним Дечанима. Пре више година почело је било министарство привреде издавати атлас орнамената са српских тканина. Од иет намишљених свезака, изашле су, због непоузданости њиховог приређивача, само две. По решењу министарства просвете израђују сеу нашој Државној Штампарији снимци са народних тканина, за школску употребу. И то ]е, колико знамо, све одужење, које је досад наука наша учинила према толиким тектонским споменицима у нас. На науку нашу пада велика и тешка дужност, да сваковрсне народне творевине, од најмање до највеће, прибира, проучава, сређује и предаје садашњем свету српском на разноврсну употребу. Археолошком раду на западу имају тамошња уметност и радиност веома много да благодаре за свој здрави правац и за одређеност и чистоту својих облика. Само су плод археолошког истраживања на пољу класичке давнине онај Музеј у Кристалној Палати и 8оиШ-Кеп8Јп§1оп-Музеј у Лондону, који су пре четрдесет и четири године основани, као и Аустријски музеј за уметност и индустрију у Бечу, који је основан пре тридесет и две, а у своју дивну палату смештен пре двадесет и пет година. Тамошњи научењаци и даље им дижу вредност својим новим истраживањима, и шире им и већају корист својим предавањима у њима. И у нас, без сумње, не би без успешних последица остале сличне збирке образаца