Просветни гласник

102

наука и настава

чешког народа и учинио први покушај да се анализа речи употреби при изучавању најстаријег доба народне историје; ту долазе и различите монограФије, у којима је расправљао питања о појединим верским и политичким сектама у народу чешком старијег доба и т. д. Јвзик народни и испитивање закона његових дадоше Добровском захвалну грађу за његова научна истраживања у области граматике, лексикограФије и проЗодије. Његови граматички радови, саопштавани у одломцима и монограФијама, из основа су меЊали погледе како на природу самог језика, тако и на извођење закључака и постављање закона језичних. Али је ту морао поћи и даље. Видећи како се слабо и невешто примењује аналитичка метода, коју је он усиешно показао у одломцима граматичким, и како остали писци граматика тога доба не могу израдити систематско дело које би било на висини сувременога знања — Добровски је наиисао опширну граматику чешкога језика, која је била особита знаменитост у словенистици. Својим пак радом на лексикограФији Добровски је у изучавању старинских писаних споменика сабрао огромну грађу, коју није могао стићи да уреди и која је доцнијим радницима (н. пр. Јунгману) корисно помогла у њихову послу. Враћајући се пак на питање о прозодији чешкој, он је дао својим разлозима, основаним на темељном познавању самога језика, превагу гласовној прозодији стиха. Историја. књижевности Чешке бејаше такође поједишш деловима својим предмет испитивања Добровскога. Проучивши чешке текстове Светог Писма, он је одредио и редакцију превода Библије, па је особиту пажњу обратио на почетке штампања у Чешкој, проучавајући поглавито дескриптивном методом, којом је испитивао језик, биограФске, библиограФске и палеографске стране литерарног градива. Добровски је имао доста борбе- да издржи за поједине своје назоре тако, да су у неким питањима тек наши дани јасно показали да је он најбоље уочио истину. Тако је н. пр. питање о аутентичности рукописа о »Суду Љубушином 1 ' одлучено — у колико се то признаје — у корист мњења Добровскога, који је тврдио да старина рукописа није истинита.

Добровски је с толико исто критичности порицао и утицај писмености епохе Методијеве на превод чешке Библије, држећи се и у другим питањима најстаријег доба своје критичке обазривости. * * * Још је обилатији рад Добровскога у области историјског, језичарског и литерарног испитивања свесловенске ирошлости. У расправљању питања најстарије епохе као и основних, главних питања појединих група историјских или филолошких , Добровскн је критичким погледима својим осветљавао читаве периоде и најтежа питања одлучивао поуздано и убедљиво Да поменемо и овде прво његов рад на историји. Године 1784. расправљао је питање о имену Словена. До Добровскога се то име обично тумачило постањем од речи слово или слава,. У првом случају Словени би означавали народ који слови, говори, а у другом народ славан, прослављен. Добровски напомиње да Словени нису могли држати друге народе за иеме, јер имају у својим речима појам за народ и исказују га баш речју језик, а реч Немци није постала као што се обично држи. од нем већ од имена једног германског племена Мепте1еп. Против другог случаја Добровски наводи околност, да су Словени имали то своје име још онда кад се не бејаху прославили никаквим својим победама, па вели: «И невољно сам дужан одбацити тако обЈашњење, и ако бих веома желео, као природни Словен, узети учешћа у слави овога народа. 11 Такође одби и мишљење, које се бејаше мало раније изнело и по коме би се то име изводило од литавске речи салава, острово, те би Словени били људи островљани. Тада Добровски пође да етимологијом и историјом осветли питања: кад се и где јављају у историји Словени с тим именом и како су се дотле звали ? Је ли то и у самом почетку било опште име и откуда данас неким племенима то заједничко име? Шта је опредељавало Словене при давању својих имена пределима? Добровски налази да су се Словени делили на Анте и Словене, а да су оба одељења имала раније заједничко име Срби. Прво се име заборавило у корист другога.