Просветни гласник

ЈОСИФ ДОВРОВСКИ

103

На последње иак питање одговара, да су Словени давали имена према месним приликама н. пр. Липиска, Блато и др. Главни пак извор за име словенских племена Добровски налази у глаголској основи слу , од чега је слути, називати се, и садашње време слову. Од овога су последњег изведене речи словити и славити штп значи дати име, називати — према томе је слован и славан исто што и назван. онај који им.3, имв. Затим је Добровски расправљао у два маха о потребним обичајима у многобожачких Словена и о нађеним старим могилама у Чешкој. Резултат је опширнијег испитивања био, да су у многобожачких Словена умрли или сахрањивани или спаљивани уз изложене обичаје. Испитујући о најстаријим седиштима словенским у Европи, Добровски је истраживао прво заједничку постојбину њихову, затим је излагао историју распада словенске заједнице, даље је одређивао седишта одакле су се иселили Чеси, Словаци и Моравци, и објашњавао прво оснивање моравске државе. На прво је питање Добровски одговорио/ да су Словени у Европи још од прастарог, незапамћеног доба и да су живели у области Балтиског Мора, па су се раселили током Висле, Одре, Мораве и Лабе. Идући од Висле Дунаву раселили су се заједно с Аварима по Панонији, Каринтији и Истрији; идући на исток и север населили су поступно Русију; а они који су на југу прешли Дунав загрозили су Византији. Срби, задржавши прастари заједнички назив, отишли су западно до Саве и разделили се на више племена. Од Одре су, оделивши се од Срба и Хрвата, пошли Чеси а за њима Слези. Чеси су заузели Чешку и западии део Моравске. Пољаци су у главном задржали ранија седишта. Моравци представљају смесу Чеха и Словака, док оу Словаци по језику најближи задунавским Хрватима. То је расељавање трајало најмање три века. На пољу пак географије словенске нашао је Добровски дубљих трагова од дотле најстаријих споменика, те је, тврдећи да се под римском речју УЈзиЈа и УЈз1;и1а скрива словенска Висла, помакао границе словенске географије чак у другу половину првог века по Христу.

По Добровском језик словенски, и ако има мало трагова историјских, по својој развијености може стати уиоредо са старим језицима. Тражећи и споменике нисмене у других народа за историју старине словенског језика, Добровски излаже, колико се белешке најстаријих писаца о томе уГрка и других могу тицати словенскогјезика. Године 1 823. изишао је »историјско-критички покушај« Добровскога о Ћирилу и Методију, словенским аиостолима. "У овом знаменитом послу — посталом опет у име исправака и допуна туђег рада, овде Шлецерова објашњења Несторове кронике — Добровски је расправио низ питања о животу и књижевном раду словенских апостола и критички претресао изворе за историју њиховога доба. А у издању (1826) „Моравска легенда о Ћирилу и Методију" он потврђује резултате, до којих је дошао у ранијем свом сличном раду, и још ближе одређује изворе моравској легенди. Према свему томе види се да је Добровски узимао најстарије доба за расправу својих питања. Једно је питање о прастаништима словенским у Еврогш, друго је о сеоби њиховој и треће о времену зачетка њиховог духовног живота, раду словенских апостола. Идући само за научним истинама, Добровскије 1809. своја ранија тврђења о различитим именима словенским и о њиховом животу праисторијском напустио и узео за почетак историЈе словенске време сеобе. Ипак су и ти његови радови, које је опорекао, дали доцније обилате грађе за ШаФариков знаменити посао у Старожитностима. * У погледу рада на науци о језику Добровоки је стекао поглавито заслуге својим изучавањем старог словенског језика, који се дотле просго звао словенски језик. Али је доста труда уложио и резултате постигао у испитивању и осталих словенских језика. Тако, он је испитујући карактер словенских језика одредио методу упоређивања словенског језика с другима и определио однос његов према индоевропским Језицима. Затим је обрађивао постајање речи и извођење облика, а писањем о деоби словен-