Просветни гласник

104

НАУКА И НАСТАВА

ских језика неколико се пута враћао на то питање. На питање: каКо стоји стари словенски језик према осталим данашњим словенскпм језицима? — Добровскије стари словенеки језик убројао у групу хрватско-српско-руског језика, сматрајући га не као извор свима осталим већ као равноправног брата. Преводни посао Ћирилов био је — по Добровском — израђен на маћедонско-српском дијалекту и одкесен у Моравију, где се Товорило језиком друге груие. Што се сачувао старословенски књижевии језик заслуга је руска, српска и бугарска. Најзнаменитије је дело Добровскога у области овог рада ТпвШиМопез Нп§иае б1аУ1сае сИаЈесМ уеСепз... („Граматика језика словенског старог дијалекта, иа коме Руси, Срби и други словени грчке вере и далматински глагољаши римске вере имају црквене књиге.") Ово је велико дело зборник његовог учења по том предмету. Многе ствари, посебно расправљане раније, овде су састављене у целину и још једном узете у претрес. У предговору и уводу даје писац свој одговор на поједина претходна питања, која чине основу данашње Словенске Науке, па онда прелази на граматику. У уводу излаже о словима словенским, њихову писању, изговору, подели и сродности; затим говори о самогласницима и сугласницима, о акценту и скраћеницама, а у самој граматици разлаже прво о коренима, о чему је Добровски и иначе расправљао, даље о Функцији гласова, па онда редом о врстама речи, о промени речи, и законима синтаксе. На крају су примери из рукописа различитих времена. Употребивши нову аналитичку методу и упутивши се етимолошком испитивању језика, Добровски је изучавање језика словенских уопште, и старог словачког посебице, ставио на здраву научну основу, изведавши тако пред ученп свет читаву нову дисциплину, дотле тек наслућивану. И ако је баш у доба штампања Добровскога 1шШи1;шпе8 изишао Рус Востоков с неколиким језгровитим тумачењима по истом предмету, ипак је то дело Добровскога с правом могло бити поздрављено онаквим одушевљењем, какво је Когштар исказивао Добровском кад је сазнао, да се оно спрема и по том штампа.

Пигање о подели словенских језика и њиховој класиФикацији, онако како га је изложио Добровски, први је пут тада до краја озбиљно претресено, и ако са оскудице извора и података није могло бити још онда у свему правилно расправљено. Заузимању пак Добровскога за научно изучавање руског језика и данас одају руски научари заслужену хвалу. * Ступајући својии радом на поље изучавања словенских књижевности, Добровски је и ту застао веома мало покушаја, за које се могло рећи да су се издвојили из реда обичног закључивања без изучавања Факата. Зато обрати он особиту пажњу на старословенску писменост ћирилску и глаголску. Тако, он стане изучавати глаголицу, да би дао одговора на питање о постанку те буквице. Али он умре и не видевши обе врсте глаголске азбуке — угласту и округлу. А само по угластој, каква се онда познавала и чије је споменике Добровски имао у рукама, он не могаше веровати у дубљу старипу тога писма. Књижевност пак појединих језика словенских бејаше у оно доба тешко изучавати са оскудице сваких средстава. Па је ипак и ту Добровски учинио лепе услуге узајамном познавању сувремених словенских народа. То је учинио својим журналом 81аут и књижевним зборником 81оуапка. 81ау1п је излазио 1806. год. у бројевима, од којих је нет састављало свеску, а таких је свезака те године изишло свега шест. Даље је издавање обустављено без сумње из материјалних разлога. 1808 изишло је свих шест свезака уједно као зборник, који је и доцније, по смрти Добровскога, прештампан. И ако није било исцрпног реда у струкама, опет се може рећи да су прво долазиле расправе о писмености, народној књижевности и језику, па је онда заступљена етнограФија, историја, биограФија и писма. 81аут је, доневши и слике знаменитог Стевана Консула и Примоша Трубара, зачетника словеначке књижевности, пошао у свет оправљен топлим речима издавачевим. Почињући наводом из старог словенског јеванђеља, Добровски говори своме листу: