Просветни гласник

РЕФОРМА ЈЕЗИКОВНЕ НАСТАВЕ

зиковној настави, будући се за добар изговор тражи и већа пажња на усмена вежбања, на лектиру и друго, чиме собом губе важност сувишно граматиковање, излишно превођење, нарочито с матерњега на туђ језик и т. д. Упућујемо читаоца на пр. на Фиторово дело Бег бргасћипкегпсћ!; тивб иткећгеп, НеПћгопп 1882 (38 стр. т 8°), где он, агитујућп за добар изговор, додирује и сва остала поља наставе и, како Штилер вели, диже се у рат против целокупне данашње језиковне наставе. Нигде нису мишљења писаца толико подељена, колико код Фонетике, што је сасвим појмљиво, кад се не сметне с ума њена важност и оне конзеквенције, што из ње по себи изилазе и што се протежу на целокупан поступак у курсу свакога језика. Али у главном, и овде можемо разликовати три нартпје: »без Фонетичкога школовања« (њихов израз), не може се ни замислити какав успех у изговору, с тога ваља Фонетику или Физиологију гласа унети у школу као на,рочпту научну дисциплину, као засебан предмет и применитије не само на туђејезике, него и на матерњи; наука о Формама, шта ~више и синтакса, ваља да се оснивају на гласу ; говорни језик и говорење, главна ствар, ортограФија, историјски правопис, за ирво време с тога сасвим је непотребна. Друга партија, умеренија, признаје одлучно важност Фонетике, али је не тражи и у засебном курсу, нити допушта уопште у примени на језик впше но наЈпотребније теоризовање; она више полаже на практично вежбање, тражи, дакле, кратко да се изразимо, да се учење изговора оснива највише на нагону имитовања, који нагон и они први, баит нарочито они, јако цене; теорију, науку о гласу, као науку, сматра само за наставника за неопходно потребну; што се матерњега језика тиче, тражи такође Фонетику, али онако и онолико, као и за туђе језике; не допушта да се наука о Формама и граматика у опште оснива на гласу; ортограФија није непотребна и почиње се одмах : на говорни језик и говорење полаже се и овде исто тако, као и тамо. Напослетку, трећа је партија конзервативна: по њој је свака Фонетика, нарочито Фонетичке транскрипције, ствар тотално излишна и, по неко од њих целу ту Фонетичку ствар назива ,^аи18сћтпс1е1. ((

107

Што се тиче Фиксирања гласова појединнх језика, фонетичких транскрииција,, што се овде нарочито издваја (ово и други чине) из Фонетике, пошто је то у неку руку засебна ствар, о њој су мишљења, наравно, нешто друкчија него горе, а то је сасвим природно,јер већ две Фонетичке школе умножавају ту разлику. Колико је напредовала Физнологија гласа и колико напредује, опет ће много што шта, без сумње, остати за увек скривено и нерешено код човечјега гласа. Кад се има то на уму, а затим и то, да је уопште врло тежак посао фпксирати граФички човечји глас, већ и за то, што ни два човека не говоре потпуно једнако, дакле исто тако потпуно једнако и не изговарају, то је онда сасвим појмљиво, да Фонетичких транскрипција има скоро толико колико и Фонетичара. Овај иедостатак не треба никога да позове против фонетике, јер и овака каква је, примењена на учење језика, она је од непобитне користи, а наставник, који у њу и Фонетику уопште није посвећен, не може се сматрати за модерног и доброг наставника, ма да, у осталом, то знање по себи долази уз академско образовање у овој или оној филологији... Транскрипције, сем тога, нису никако просте ствари, него, напротив, врло компликоване, и то им је недостатак врло осетан. Тако ту има тачке и тачака, акцената (л у ~), цртице (-), слова испод или изнад реда (I 1 , б г), окренутих слова (о, о), грчких слова лукова и кукица ("" ''), после знакова из старогерманскога језика и, шта више, по некн знак и из наше ћирилице, уза шта, најпосле, долази и транскрибовање не само речи, него и група речи, а,ко чине акценатну групу. Са недостатка штампарских знакова, овденам је немогућно донети примере, с тога упућујемо читаоца на Штилера В^геНтаеге, где ће наћи приличан број разноврсних транскрипција, а тако исто и смањене т. з. гласовне таблице (^аиИаМп), т. ј. групирање гласова по физиолошком Формирању на нарочитим 1п ћзћ хартијама, које радикални и умеренији реФормни представници и агитатори нове методе употребљавају у школи при првом учењу изговора. ") ") 1)г. Мог. ТгаиШапп, Ветегкап^еп ићег <Ме Већапс!1ип§ сЈег БаиИећге, патепШсћ т <1ег Везсћге1ћип<т ии<1 Бе1тШоп с1ег Баи1е, Ап^На 1878, I, 587—598. За ову расправу веди Брајман К .- Ј ј . стр. 2. »Ова тако особито савремена расправа, изазвала је превелики еоекат и Фонетичку страну 14*