Просветни гласник

108

НАУКА И

НАСТАВА

Интересно је и знаменито, да се сви писци слажу у томе, да лектира. заслужује највећу пажњу у курсу свакога језика, да она ваља да буде центар целе те наставе и да јој сва остала средства, тује нарочито и граматика, служе- од почетка до краја. Уопште све допуне граматичкога знања, ако се хоће, даље синоними, идиотизми, Фразеологија, вокабуле, све то треба учити баш из саме лектире, а никако издвајати и систематски проучавати, н. пр. Фразеологију или преглед историје литературе. РеФормни радикални писци иду и даље и траже лектиру одмах у првом почетку, дакле одлучно неће прво тако зване поједине ставове, него хоће одмах везане ставове, т.ј. праву лектиру. То је о лектири по положају у курсу; о избору и дидактичкој преради лектире исто тако влада опште мишљење. 0 лектири писано је врло много. Избор лектире, по њима, ваља да буде на првом месту што интереснији за ученике, што уједно значи, да се бира према узрасту ученичком и да се има на уму уопште у настави свакога језика, да је језиковна настава и очигледна настава, дакле да се иде од конкретног апстрактноме ; даље, она ваља да буде гато националнија, т. ј. да рсФорме у опште тек и иричинма. Као многима, тако је и мени писад тек отворио очи и уши, и уверио ме о великој вредности Фонетике за наставу (за тим изјављује му захвалпост). — Бг. Т г ге (ог, бсћпОДећге ос1ег бргасМећге? (напред наведено), доказује потребу да се иође од тласа, оснива науку о Формама на гласу и говори и о ортограФији); сГ и остале његове списе равије навадеие. — 1)г К Кпкп, 2иг Ме1ћ.; упореди но том Брајмана, Клинкхарта, Свита, Бирбаума, Квила. Штилера. Даље и Сћг. Етат-а РћопеЉ 1п Дег бсћи1е? (р. н.); »Тог(; апз с1еп бсћи1ђисћегп гш4 с1ег рћопеЉсћеп бсћгШ (Фонетичари кажу ТЈтзсћпЛ)«, пели на стр. 20. у В1е БаиЈзсћпЛ ћеш1 бсћи1ип1егг, Хигпћег^ 1889. СЈ. још Гутерсона (који у 6е&епуог8сћ1а§е вели наједном месту »Бар за Француски не може се замислити жалоснији мост од Фонетичке транскрипције«). — Пре неку годину још, збор нових Филолога у Хановеру, усвојио је предлог Анов (Аћп) и донео резолуцију : а. Наука о гласовима интегрирни је део језиковне наставе; без ње немогућ је добар изговор, не само у туђем, него и у матерњем језику; б. код елементарних студија нових језика, ствар је само у томе, да се ученици свега упознају са најпростијим и најважнпјим Фактима Физиологије гласа т. ј. резултати Фонетике имају се само у толико узети , колико су потребни за коректно и поуздано произвођење туђих и тешких гласова и гласовних веза; в. опширно и систематско извођење (БагзкеПип^) фонетике треба да је далеко од језиковне наставе* (Навод из Бирбаума, В1е апа1у418сћ- сНг. Ме(ћ. 143). — Клинкхарт ради са џепним огледалом у школи; »Употреба огледала у Фонетичким вежбањима уштеђује особито много труда ивремена.'* (КИп§ћ., Еш Јаћг ЕгГ. 1888, стр. 10; цитат из Штилера б1г&. 45). — С1 1 . Брајмана К.-Б. 112 и даље. Нарочито се препоручује читаоцу врло интересан чланак у 2еЉсћг. Ј. (1. Кеа18сћи1 \те8еп (Колбе) 1895, XX, 595 и 641, особито 641; стр. и д., под поднатписом Соигз Ае рћопеИ^ие.

узима материјал што више из живота онога народа, чији се језик учи, јер без познанства народа са стране етнограФске, геограФске, историјске, културно-историјске и т. д. не може се ни замислити ни право знање језика, који тај народ говори код куће. Отуд писци једногласно осуђују оно сувишно, или боље излипшо, уношење грађе за лектиру из живота антнчких народа и у опште ма каквога другога туђег народа, рецимо народа Француског, ако је реч о француској лектири. Шго се тиче прераде изабраног материјала за лектиру, кратко да кажемо, тражи се да лектира буде претежно курзорна, никако статарна н сувише проткана дубоким граматичким анализама, које иду само у бескорисне апстракције. У лектире, као и у граматике, јасно се види разлика између оних, што су за реФорму, и оних , што су конзервативни — у првих, лектира је центар (овако, у осталом и писци и за матерњи језик), око ње се све окреће, дг^кле и граматика; у последњих, граматика, управо граматичке апотракције, све је, и лектира није ништа Друго, до опет широко поље за граматичке анализе, које чине умну гимнастику. Најпосле да кажемо, да лектиру пружају читанке, чији се број нагло множи сваким даном, и аутори, којих се колекције такође множе. — 18 ). Вежбања, су или писмена или усмена. У усмена иде обично и Гп сћого говорење, слушање и причање, казивање оадржаја и предавање, декламовање и певање, учење напамет; у писмена иде написмено причање и реФеровање, парафразирање, састављање и диктат. Као најзнатније вежбање сматрало се некад превођење, које је двојако, усмено и писмено, и састојд се од грађе у појединим ставовима и од везаних ставова, и може 18 ) Овај поглед на лектиру враћање је на старо и освештано; познато је, да су Коменски, Л.ок и Ратих почињали латински курс Теренцијом и Езоном. — Рамбо у нав. прогр. шверинском од 1890, стр. 22, вели: »Беп МОДе1рипк<; с1ез Ггап^ббгзсћеп ТЈп1;егпсћ(;8 МИе*; хп а11еп Шаззеп — уоп АпГапдап — сИе ћекМГге, т <1ег 8гсћ а11е 8е1пе 21е1е ипс! 2луеске уеге1Ш§еп." Секција за нове језике Филолошкога збора (Кеизрг. бек(;. Дег рМ1о1. Уег8атт1ип») поставила је начело: »У Француској (а и енглеској) настави ваља да буде лектира полизак и средиште наставе, а граматику треба понајпре увек индуктивно третирати.* — Овако исто и баИтуигк, v. РГеП, Кићп, Богг, К1т^ћаг(1(;, БоћеЛапг и сви редом реФормнн писци. — Пертес оиако за латински, с!'. 2иг Рое?. — Што се тиче мешања античкога живота са модерним, ту је нарочито Плец. — За модерне читанке , у којима сад често има планова Лондона и Париза, и за колекције енглеских и Француских а-утора за школску употребу, упућујемо читаоца на литературу у бел. 8., овде.