Просветни гласник

РЕФОРМА ЈЕЗПКОВНЕ НАСТАВЕ

109

бити с туђега на матерњи и обрнуто. О превођењу нарочито се много гшсало и препирало, јер у »конструктивне методе«, нревођење је једно од најзнатнијих средстава. С тога ћемо оставити сва остала вежбања и говорити само о превођењу; напоменућемо само толико, да сви реФормни писци, као што је већ негде напред по прилици речено, сматрају говорење као нрво и врло знатно вежбање, које ваља неговати од ночетка до краја, пазећи нарочито на изговор; ту је наравно и акценат, при чему они то, као и уопште цео дидактички поступак, оснивају на имитовању, урођеном нагону у човеку, и на осећању за језиком, а не на свесном знању граматике (њихов израз), осећање, које нарочито радикални правац тражи да буде главно и пре свакога свеснога знања, чему је само конзеквенција, да је и граматика сасвим непотребна, нарочито у нижем курсу. Овде да напоменемо п то, да је доста говорено и о вокабулама, т.ј. о потребном броју речи, које има ученик да усвоји, у чему се такође сви слажу, да ово учење иде што природиије, природним понављањем, нарочито у лектири и вежбањима у говорењу, и у ирво време више у школи, него ли изван ове, ово већ и с тога, да ученици не би, као што је редовно случај, усвојили какав свој рђав изговор, и што су они уопште противни томе, да ученик много ради и сам код куће. РеФормни покрет такође је васкрсао и диктат, писмено вежбање, које толико цене радикални писци, да је оно скоро једино писмено вежбање, које они допуштају... Поглед конзервативни на превођење стоји, као и граматика, у вези с Формалним образовањем: превођење. нарочито с матерњега на туђ језик, најбоље је средство за умну гимнастику; отуда ово вежбање иоче добивати све више важности и потискивати сва остала, која је оно својом вредношћу замрачило : иревођење с матерњега језика на туђ иоста најиосле сврха за себе и освоји цело иоље наставе. 19 ) ">) Овај поглед на ствар дошао је од латинскога, ма да ое ире тога латинсви језик, као језик државии, дрквени и научни, учио сасвим друкчије — т. ј. ишло се на то, да се он што ире савлада, будући је он био од иотребе за свакога, који је буди штахтео у држави, цркви или науцн. Али баш у времо појаве идеје о Формалном образовању, језик латпнски поче да губи од своје важности, ношто су ноједини падионални језиди после вековне борбе заузели бојно поље. Пертес у цитовавој књизи , доводи ово у везу : Формалним

РеФормни писци не само да нападају на овакво превођење с матерњега на туђ језик, него осуђују свако превођење уопште. Да наведемо прво умереног Олерта (у ММсћепбс1ш1е I, 60, 66; цитат из Брајмана К.-Р. 123): „Узети превођење с матерњега на туђ језик као принцип при учењу каква туђег језика, најгора. је предрасуда што може оити; предрасуда, с којом ваља да се бори научна метода. Интересно је при томе, да још никад није изнесен доказ (тамо подвучено), на чему се управо оснива то претпостављање такве преводилачке методе, као и о томе, да успех према уложеном труду и времену стоји у заиста жалосном односу... Уклонити преводилачку методу неопходни је услов за поправку језиковне наставе." „Ове тако истинске речи Олертове", додаје Брајман, „заслужују најозбиљнију пажњу." „У баварским гимназијама (тамо подвучено), узима сад реч Брајман, н. д. стр. 122., в за нове језике проиисано је придржавање за конструктивну методу (наравно, с тога морају се и наставна средства удесити према прописима што постоје). Ово — продужује Б. — тражи, као што је познато, енергично и необразовањем, као да се ишло на то, да се латинском језику бар још за пево време обезбеди место у нлану за СанћЈпаМе е<1иеа1;тп, баш као да му нису могли или хтели да разумеју његову ираву вредност. Сад се дакле у настави латинског језика са свим друкшје ностунало, него ире: у граматику се улазило дубоко и ово одмах у почетку, пајситнија правила и „изузеци* учили су се у великим и малим прегледима, пуних таблида, спискова, бележака и бележака на белешке, стихова и т. д. Превођење с матерњега на латипскисад поста, тако рећи, средиште целом учењу. Књиге за учење датинскога језика пре појаве идеје о Формалном образовању пису ни зпале за „вежбања" с матерњега на туђ језик, а сад почеше та вежбања све вишеда се уносе у књиге ва учење латинскога језика. Лертес доказујући ово што је речено за вежбања Фактима, цитујући старије школске књиге. вели: »Кат ез 4'гићег пиг Дагаи? ап, с1азз (1ег8сћи1ег е^а тот у1ег(;еп ос1ег ЛтЛеп Јаћге Дез ХЈп1;егпсћ(;8 ап 1а(;етјбсћ ги всћгеЉеп ип(1 уа\ вргесћеп ип(11а (;еЈШ8сће 8сћпЛд4е11ег ги уегз(;ећеп ап{т<т, во во111е ег јеШ уог а11ет ?огта1 §е1)ЈМе1; вет, ишЈ <1а Меги шсМв §ееј§пе(;ег егвсМеп, а1в Зав ТЈћегве^геп 111 сИе 1тет(1е бргасће, во ^аг ев <1ав 2хе1 с!ев 1а4е1п18сћеп Е1етеп(агип(;егпсћ <;8 тсћ(; тећг гит Ба(;е1пвсћге1ћеп, вопс!ег »гит ТЈћегве(;2еп т Даб Ка1ет18сће« апгиМНеп. Ев 1В(; аиввегог(1еп(;исћ ће201сћпепс1, с1авв с1ег Аивс1гиск „с1ав Ба(;етвсћге1ћеп кћгеп*, « г е1сће8 81сћ г. В. т с1ег Уоггес1е епшз 1а(;е1Ш8сћеп Б]1етеп(;агћисће8 аив с!ет Јаћге 1815 впс1е1;, вра4ег јепет апјегеп АизДгиске (1азЕеМ гапт!;« (Пертес, 2. К. IV, стр 10). [Сномињемо : „Первие начатки латинскаго лзнка то еств: М. 1оанна Ренш ДонатЂ, и ХристиФора ЦелларЈл Менвшш лексикопЂ, сђ латинскими школвими разговорами. В ђ нолвзу и уиотребленЈе Сербскои вности на Славено-Сербскш лзнкђ преведенн и изданв!. В ђ МлеткахЂ 1767% 3 л. и 448 стр. 12°. У овом донату нигде нема ни трага од каквих вежбања с матерњега језика на туђ. —] Успех сад у разумевању аутора и у говорењу бнвао је све мањи, и у ЛрускоЈ, наставни плап од 1816. год., да доскочи тој невољи, умножио је број часова*1837. итај важи и данас, с изменама од 1856., откад се ннје нрестало с викањем и тужбом на рћав успех језиковпе наставе у опште, .јер латински је био рђав образац за све остале језиковне курсове.