Просветни гласник

110

НАУКА И

НАСТАВА

престано вежбање у превођењу са матерњега језика на туђ, поступак, који је тек ире краткога времена (у В1Шег !. с1. Оут.луезеп 1892, XXVIII, стр. 161. —169.) срећно нашло браниоца пуног уверења. Да сам ја друкчијих погледа, рекао сам још пре десет година (2иг КеИогт, 1884, стр. 24. и д.), а та вежбања у превођењу, у новије време све чешће и чешће с великом оштрином нападају писци, последњи од њих Олерт.,.« Интересно је овде споменути расправу Сћ. ЛУпЧћ-а, под натписом 36 Отип(1е дУјгеп сће с!еи18сћ - !гете!8рга.сћНсће ХЈћегве^гип^, Берлин 1891 (55 стр. 8°). Али и овде као да има неке помирљивости, т. ј. нашло се писаца, који су силом тражили да пронађу шта било добро у тим вежбањима, тако Дикман и Ламерсова 2 "), по којима има Формалне и друге добити од „дофо (< удешенога таквог вежбања, на које упућујемо читаоце, ако у поменутих 36 разлога против превођења неће да верују. Радикални писци, на које упућујемо, сви су од реда противни сваком превођењу уопште и траже други начин, напр. реФеровање или слично да га замени, ако се већ хоће нехпто да има, чиме би се наставник могао уверити, да му ученик разуме ствар. Они називају превођење вештином, којој није место у школи, која није за то, да ствара »виртуозе у превођењу« ("Оћегве^гип^бУЈгкшбеп), како велиједан од реФормних писаца, Рамбо. Фитор, наједном месту, каже : »Превођење на туђ језик вештина је, за коју школа ништа не треба да зна. и Овако се што може објаснити, како се чини, већ и тиме, што се у превођењу у Немачкој одиста отишло аб, аЂшгвллт: у школи се преводи на туђ језик Шилеров тридесетогодишњи рат или одломци из естетичара. и филозофа, — тиме се мисли да ученици уче, т. ј. да улазе у дух каквог енглеског или францускога, језика! Највећа је повика на т. з. иоједиие ставове, било да су ови на матерњем или туђем језику. Радикални, а скоро и сви умеренији, реФормни писци, никако неће те ставове да признају и приме као средство, него траже да се одмах, на самом почетку, узму ве20 ) Бг. О. А. Е. ГНсктапп, ХЈђег (1аз Шип^зћисћ гит ТЈћегзеЈгеп аиа Дет Бетзсћеп тв Егап2б81всће аиС с1ех' Оћег8 (;и1 'е с!ег Оћеггеа18сћи1еп (23—28 стр.) у прогр. РпесЈг. "\\ т егс1. 6е-»егћексћи1е, ВегНп 1887, 28 стр. 4'4; Ма4ћПс1е Баттегз, ТЈћег8е42ип^еп аив 1хет(1еп бргасћеп у Мас1сћеп8сћи1е 1888, I, 70—81 стр.

зани ставови т. ј. права лектира; опет дакле нешто, где се види враћање на старо и признато. Упућујемо читаоца и овде на Свита енглеску граматику, где се одмах почиње везаним ставовима у ВезпрИош (описи) о природи, о човеку, о храни, о кућама, о оделу и т. д... Они, који су за те ставове, траже их само за први почетак и за избор траже исте услове. као и за лектиру занимљивост, конкретност, националност, и т. д. Упућујемо опет на саме писце, чија смо дела већ навели, с напоменом , да се општи погледи на вежбања ретко налазе издвојени, него се о њима говори увек у списима, који говоре у опште о језиковној настави. 21 ) —• 2| ) Овде се ваводи таква литература: Бг. Г. Тесћтег, РћопеШс, Бесргј^ 1880.116 стр. 8° ( у додатку говори о учењу туђихјезиш); —, 8ргасћеп(гшск1ип§, 8ргасћег1ептп§, ЗргасћћПс1ип{Ј у 1п(;ег. ХеНзсћг. (овоје и раније штамиано у једном ирограму, али овдеје то доиуњено, измењено и с белешкама) 1885, II, 141— 192. — ЛУ. Негтз, ХУ1е ег1егп<; тап Летс1е 8ргасћеп? ЛУшке 1иг с1еп 8е1ћз(;ип4етсћ(; и т. д., 6-ега 1885, 48 стр. 8°. — 1)г. Сиг( Већа/ег, Б1е уегш1(;4е1пДе Ме(.ћос1е, ВегНп 1885, 24 стр. 8° (критикује Плеца; налази недостатке у радикалној реформи, и т. д.). — Мшће! ВгеаТ. Соштеп( 011 арргепс! 1ез 1апе;иез бСгаи^егез у Кеуие В1еие 1886,XXXVII, 324—334 стр. и од истога Е>е ГепзеЈ^аешеп! с1е8 1ап§иез VIуап(ез, Рапз 1892, 147 стр. 8°. К. МпМ/еМ, В1е -иаззепзсћаЛНсће СггипсПа^е Дез пеирћПо1о§. ХЈп(;егг. у ХеирћПоћ ВеКга<*е (1—13 стр.), Наппоуег 1886. 84 стр. 8° (Недостаци, у учењу нових језика у школама и на универзитетима-, вокабуле, стилистика, синоними, синтакса). — Јоћ. ЈТеИег, ХЈћег сНе Ке1 'огтће81гећипЈеп аи! с1ет 6ећ1е(;е (1ез пеизргасћНсћеи (Јп(;егпс1]1з, Уог(га§;, ЛУ1еп 1887, 22 стр. 8° (говори и о наставншу). Фетер је на челу реформнога иокрета у Аустрији. — 1<\ Шсћ(ег, ВеНга^е гпг КеЈогт Дез пеизрг. ТТпЈегпсћ(;8 у ХеКзсћг. С. с1. Веа18сћи1^е8еп 1887, XII, 641 — 656 (говорење, граматша, лектира). —1>г. Агп. Всћгоег, ЛУЈззеп8сћа('(; Ш1с1 8сћи1е 1П Шгет УегћаКтззе гиг ргакЉсћеп 8ргасћег1егпип{г:, Ве1рг1^ 1887, 64 стр. 8°. — Ђг К. ВосМекег, ЛУе§е ипЗ 21е1е с1ез 1Јп(;егпсћ (8 1п 1гетс1еп 8ргасћеп, у прогр. реадне гимн. (у 8сћШег8(;г.), 8(;еит 1888, 23 стр. 4 9 (граматика, лектира, иисмена вежбања). — К. Маигег, Рга^еп ићег сНе Ог&ашзаСшп Лез пеизрг. ХЈп(;етсћ48 у УегћапсП. с1. 39. Р1п1о1о§. Уегетз т 2ипсћ (стр. 336 —340), ТеЈрмЈЈ 1888, 372 стр. 4° (националност у наставе француског и енглеског језика). — Жећгтапп , К. Негћаг! ип(1 (1ег ЈгетДзргасћНсће ТЈп(;егпсћ<; у Хеие Јаћгћисћег Сиг Рас1. т. РћПоћ 1888, СХХХУШ, 474—488. — 1)г. в. ЖегШпЂосЈс, 2иг ВеГогт Лез 8ргасћш11;егпсћ (;8, "\У1еп 1888, 76 стр. 8°. — ЛУ. Н. ЖгАдегу, Тће Сеасћш^ о!' 1ап^иа^е8 т 8сћоо1з, ВопДоп 1888, 80 стр. 8°. — А 2арр, ЛУ1е тап т Атепка СгетДе 8ргасћеп 1ећг(, Рас1. Агсћ. 1888. XXX, 167—177. — ЈЈг. НаивсМШ. С1е Ве&гт Јез пеизрг. 11п(егпсћ (8 тИ ће8оп (1егег Веги^ паћте аи! сНе пеиегеп 8ргасћеп у Вепсћ(е с1е8 Сгејеп с1еи (;8с11еп Носћ8(1С (8 ги РгапкСиг(; а. М. 1889, У, 47—52. — 0. Ж пзаеп/'е1з, 1)1е па(пгНсће ипс! (Не кипзШсће 8ргасћег1егпии§у 2екзсћг. С. (1. 6утпа81аћу. (Кегп) 1890, XXIV, 84—105 стр. — 1)г. Водетап, ^'епбе ^петеп* (1ез 1ап §ие8 тоДегпез у Веуие с1е ГтзСгисМоп рићН^ие епВе1^е, 1892, ХХХУ.— Вг. ЛУ. ЗгиоЂоАа, УегтП;1;1ег 1т 8(геНе ит сНе ВеСогт 1т 8ргасћип(егг. у Еп^1. 8(ис1. 1892, ХУ1, 229—250 (о свима вежбањима). — Вшћ. НосМофг, Тће 8(ис1у ап(1 СеасМп^ оС тос1егп 1ап^иа^ез, 8рпп<Јће1(1, 0., 1893,16 стр. 8° (реформни иокрет у Америци). — I )г. Н. Ђегсгп, В1е Вепи(;2ип§ ки1(;иг§езсћ. ВПДег т пеизрг. 1Јп(;егг. (3—36 стр.), прогр. гимн. В1ећпсћ а. Кћ., 59 стр. 4°. — СС. раиије цитоване сиисе Фитора, ф. Пфајла, Хорнемана, Бирбаума, Минха, Олерта, Штилера,Ајдама, Гутерсона, Елинкхарта, Свита, Манголда, Евила.