Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

112

не слику, опет могао би свак јасно из ње видети, даје реФорма наше језиковне наставе неизбежна. Истина за то треба можда много, врдо много времена, јер су наше школске и друге прилике сасвим друкчије од оних укаквој Енглеској или Француској, Немачкој или Аустрији. У нас број наставиика уопште, а нарочито за језике, назнатан је; књижарске и библиотечке прилике у нас су још сасвим примитивпе ; наставнички приходи од рада једва стижу и за подмирење физичких потреба; економно стање уопште у наставника скоро је никако и онемогућавабављење настрани, и, шта више, и не рађа жељу за таким чим; наша друштва и просветне установе за унапређење школства и просвете незнатних су средстава и малочлани, ово и зато, што је уопште мали број наставника и што су рђаво награђени; наша Велика Школа, по признању самих њених наставника, оваква каква је, апсолутно не може послужити држави, дајући јој и добре наотавнике за наше више школе, а нарочито за језике... него да прекинемо ређање: наше су прилике одиста сасвим друкчије, него ли у поменутим земљама. У нас, дакле, изилази, као и у свему: да би једино држава могла што да уради; али не треба човек да је нарочито интелигенган, па одмах да зна, да држави, у нашем случају највишој школској власти, треба баш сама школа, баш сами школски радници да даду импулса, и друго, свуд и сваком позната ствар: у државе за све треба много времена, у наше исто тако а можда и више, и то шта више и онда, кад је нека ствар свуда призната и свуд од држава примљена. Било како му драго: толико је јасно, да ће реФорма једнога дана прећи и Дунав и Саву, и на нама је, да је пре тога добро проучимо и само најбоље примимо, макар за то утрошили и много времена. Ои1; \ у Ш ЛУеПе ћаћеп/ Септембра 1895. Београд. Павле Ј. Мајзнер

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА НАПИСАО • Др у^СМУС рЕРЕНЗЕН ПРЕВЕО ЈОВАН РАДОНИЋ ДРУГИ ДЕО : ПЕСМЕ КРАТКОГА РАЗМЕРА, ОСОБИТО ОНЕ У МИЛУТИНОВИЋЕВОЈ И ВуКОВОЈ ЗБИРДИ, У СВЕЗИ СА РАЗВИЈАЊЕМ СРПСКЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ. Б. НЕСМЕ У ДЕСЕТЕРЦУ ОД Г. 1750. (Наставак). 90.—92. Ове три песме чине неку групу. 90. и 92. су варијације једпе исте теме: Марко је прекорачио заповест султанову, те с тога мора за то одговарати. У песми 90. позива се Марко на правду, коју како Турци тако и ХришКани ваља да имају. У 92. песми нак позива се он на неко изузетао право, које му је цар даровао из захвале због његовпх заслуга. Пред нама су сасвим нове песме о Марку. На површину као главно истиче се одношај Марков према султану. Овде се пева како Марко станује у Стамболу (90., 13.—15.) или иначе ма где у Турској (92., 1. 10. у цареву безистану). Царски га посланици прате и налазе у механи, где се он понајвише налази. У иесми 92. је царев поклисар неки црни араиин, са којим се увек сретамо у песмама о Краљевићу Марку (на пр. Милут. 137., Вук 66., упор. Доз. 36.). Марков одношај спрам султана је срдачан, али и пун ноштовања. Он га назива: драги пли мили господаре. О султану се говори са „цар честити", дакле сасвим у тону песама дугога размера, на што подсећају и многа друга места, као: Марко срцу одољет не може колико ли говорење моје — и још га је лјепо даривао — знаш ли царе мпли господаре. Већ наиред смо сноменули, да је у песми 92. начин приказивања суров и оштар. Марко се јавља овде као прост разбојник 1 ). И у Богишићевој, а тако исто и у млађој 111. песми код Милутиновића, није прекор довољно мотивисан. На основу горе наведене пресуде Рељковићеве и Рајићеве можемо закључити, да је око половине XVIII века такп тон владао у песмама о Марку. 2 ) 95. Ова песма, која је по облику најсавршенија у овом слоју песама, свакако је контаминација две Ј ) Мотив о покраденој дарској »хазнн* наћи ћемо у бугарским хајдучким песмама, н. пр. у Дозона 16. 19. Може бити да се овде тај мотив развио под бугарским утицајем. 2 ) А зар не бисмо могли узети, да су у овом погледу много утицале бугарске песме ?