Просветни гласник

114

НАУКА И

НАСТАВА

Ток радње у све три обраде у целини узевшп једнак је. Доцније ћемо навести све оне појединости, где се оне не слажу. Прво ће нам пасти у очи разлпчити обим у ове три песме: Песма код Вука има 305, код Милут. 256, а код Бог. 114 стпхова. Дакле прве две су проширене. Упоредимо прво Бог. и Милут. песму. У оној је причање сабијено те брзо жури крају, а у овој је пак приказивање на широко развучено, особито у средњим иартијама, и губи се у епнсодама. Упоредивши песму код Вука са овим двема, опазићемо, да се Мидут. обрада на неким местима впше додирује са Бог. песмом. „Биље у перчину" на стр. 266. ступац I код Милут., које је онде неразумљиво, може се растумачити тиме, да се ст. 19. и 20. код Бог., где се говори о „моћи од помоћи" 1 ) и о неком скупоценом драгом камену у перчину, није добро разумео. На стр. 266. ступ. II усни Момчило прп столу као и код Бог. у ст. 33. (само код Бог. у вече недеље „на вечери", а код Милут. у недељу после службе божје (при ручку); код Вука ноћу усни сан. И код Бог. и Милут. прича се, како је јунак уснио змију, која му се код Вог. савила око срца, а код Милут. око врата 2 ). Сан у песми код Вука полази са стиха 89. и 40. код Бог. 3 ). Обе слуге који (стр. 267. ступ. II) на Видосавин савет (стр. 266. ступ. II) коњу крила повређују, ушла су у песму забуном самога певача, те се тако цела радња помела, јер су у писму Видосаве остале речи: окрашћу му — а коњу му опалити крила (стр. 266. ступ. I упор. и ст. 21. код Бог.). Обе ове слуге јављају се већ код Бог. у ст. 78, но сасвим у другом смислу; шта више оно место: што су пријед код Момчила биле (стр. 266., ступ. I доле и ступ. II, упор. стр. 267. ступ. 2. горе; у тебе служиле и стр. 266. ступ. I: Момчила двориле) стоји у старпјој обради код Бог. у ст. 79. у потпуној свези. Нова творевина пак има на себи печега извештаченога. Излази дакле, да баш средња партија песме код Мплут. која прекпда и квари ток саме радње, није била у старијој обради, него је својина садашње, која је пред нама. Сваки читалац Милутиновићеве збирке морао је опазити, да ово на широко и на дугачко изведено приказивање средње ') Упор. код Милут. 104. у мотиву, који потиче из песме о Момчилу, стих: узе Вуку моћи од помоћи — и коњу је сиадила крила. 2 ) Ст. одвија је сестра Анђелија — а привија љуба Видосава код Милут. проширен је из ст. 43.—45. код Бог., где му жена неће да притече у помоћ, а о сестри ни спомена нема. 3 ) У Вуковој песми у стиху 140. не диже се облак од Њемачке од богате земље, него од проклете земље Васојеве, пак се сави око Дурмитора, а то с тога, да би одговарало вештачкој локализадији у Црној Гори. Наравно да се ово испевало без правога познавања геограФијских одношаја.

партије (пример за то пружа нам Впдосавино писмо) има већина песама у тој збирци 1 ). Тако и овде н. пр. не може ништа да буде без пијанке. Пре ове обраде код Милут. морала је бити нека друга, која је била као нека веза између Бог. и ове обраде. У тој средњој обради не само да беху имена Вукашина, Видосаво и Пирлитора, којих код Бог. нема, него је у њој било стварних проширења, а пре свега у партијп стр. 267., ступ. II, која одговара Бог. ст. 84.-89. Код Милут. не допире нлатно до земље као код Бог., него сестра сече свој појас, па га на платно надовезује, а када и то није доста, одсеца косу до главе, па је на појас привезује, те тако Момчила горе узвуче 2 ). Напред смо видели, да се Мплут. и Вукова песма додирују са местима, којих код Бог. нема. С друге стране опет додирују се Бог. и Вукова, а Милут. одступа. Тако н. пр. она магла, која се спомиње у ст. 39. код Бог., јавља се и код Вука; опих 40 момака у ст. 16. код Бог., за које Милут. песма не зна, налазимо код Вука у ст. 157: и четрвест од града левера. Стих 15. код Бог. служи вино сестра Анђелија упбтребила је и песма код Вука у ст. 47.—49., а у Милут. пема о томе ни спомена. Напред смо већ говорили о средњој партији код Милут. те смо видели, да се она ни најмање не слаже са песмама код Бог. и Вука. Без сваке сумње да је Богишићева обрада или друга која, слична њој, служила за подлогу како Вуковој тако и Милутиновићевој песми 3 ). Видели смо даље, да се оба млађа варијанта развијала у једном истом правцу до неке извесне тачке. Исто тако уверилисмо се, да Вукова песма никако не може полазити са Милутиповићеве ; с друге стране пак Бог. и Милут. тесно су једна за другу скопчане, а Вукова, као што ћемо доцније видети, толико је прерађена и проширена, да се никако не може усвојити, да Милут. обрада полази са Вукове. Еако је пак процес прерађивања од Бог. па до Вука и Милут. трајао највише 50—75 година, то онда између њих није могло бити много посредних творевина. Доста је да усвојимо, да песме код Милут. и Вука полазе са једне исте творевине из песме код Бог. Напред смо видели, како је Милут. ') Ниже под одељком XIX видећемо, какво место заузимају у Милутивовићевој збирци те карактеристичне песме. 2 ) У Милут. има доста особитих старипских а и доста незгодних језичних израза. Н. пр.: Срцу своме одољет не може Момчило је собом јунак страшни Готово га изнијет бијаше У Бог. песмама краткога размера често ћемо наићи на „копље коштаново" (упор. Милут. 68: (( копје коштујница'), код Вука пак нигде. 3 ) Па и начин, којим је песма 104 код Милут. црпла мотиве из Бог. песме, показује то индиректно.