Просветни гласник

ЗБИРКА СРПСКИХ НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА ИЗ ПОЦЕРИНЕ

128 Кројач се прикрије на басамацима и одмах исука мач, а краљева кћи пође натраг, рекап му: — Вог нека ти је сада на помоћи! Тек што Зорино Чедо оде, а кројач чује неки тутањ, који све ближе долажаше озго са степеница. Не потраја дуго, док, ето ти озго Ћопе; скаче онако ћопав по пет ступњева на једанпут. Кројач стиште мач. Ћопа је све ближе долазио. Кад му већ беше на дохвату, ману_ кројач мачем и десницом руком и предвоји ругобу на две половине. У тај мах зачу се на све стране у овој подземној рупчаги неки ужасан писак, затутњи нешто, као кад грми и пуче, као много громова, а земља се затресе Кад се све стиша и кад се кројач прибра од страха, који га обузе пошто сврши ово дело, приђе наказној лешини, одруби гадну главу и отрча весео у двор, да увери краљеву кћер, да је непријатељ мртав, Кад она виде главу свога насилно наметнутог господара, обрадова се јако што је спасена и што ће опет видети свога оца и гледати бела дана, па паде своме избавиоцу о врат и сад од веље радости плакаше и захваљиваше му. Кројач јој благо рекне, да сад није време томе, већ да се спреми да једном изиђу из ове проклете јазбине. Кад краљева кћи беше готова и кад пођоше, онда тек кројач стаде и замисли се. После се окрете краљевој кћери и рече : — Драга госпо, ја сам вам овамо ласно дошао, па бих ласно изишао на врежи, али како ћеш ти? Нема ли дакле овде случајно какав други излаз? — Има, рече Зорино Чедо, то су оне степенице, којима је Ћопа обично одлазио и долазио. Али, кад би ми преко њих пошли, морали би дуго ићи да изиђемо горе! И пођоше даље. После мало нађоше се код вреже. Кројач нађе туна нечију палицу, одвеза камен и завеза врежом палицу преко сред среде, како би се лакше могло стајати. Онда кројач рече краљевој кћери, да стане на палицу и да се рукама држи за врежу. Али он није ни видео, да је краљева кћи носила нешто у рукама и она се сад окрете њему па рече: — Ево ти ово ! и пружи једну повећу лопту и један кључић. — То метни себи у недра, јер их ја не могу држати у рукама. Кројача ово зачуди и запита: — А шта има у овој лопти и зашто је овај кључић ? — У лопти је — рече му Зорино Чедо — једна дивна хаљина од некакве скупоцене тканине, које на земљи нигде нема, а кључић отвара ту лопту.

Хаљину ми је поклонио мој ћопави господар и рекао, да ћу је обући, кад с њиме пођем на венчање и то кад ми се наврши 20 година. Дакле, да ти не дође, ја бих ту хаљину морала обући кроз двегодине, јер ми петнаест беше кад ме јеЋопаукрао, а три сам провела у сужањству. Кројач узе ствари и метну их себи у недра, а Зорино Чедо стаде на палицу и ухвати се за конопац од вреже. Сад кројач задрма конопац, дајући знак својим побратимима да вуку. Али уже се и не помаче. Да нису заспали ? помисли кројач и новика: — 0...хо...ој.Ј Вуците! После мало конопац се задрма и пође на више, заједно са краљевом кћери. И колар и дрводеља, имали су много муке, док не извукоше терет из јаме. Они још нису знали кога извлаче и како се зачудише, кад 'видеше, да се појави лепа девојка. Одмах познаду у њој тако много тражену краљеву кћер. Извуку девојку на поље и она им каза то што су они мислили. Сад је требало спустити конопац и извући кројача, али и колар и дрводеља договоре се погледима, да то не чине. Кад Зорино Чедо виде, да они неће да спусте конопац њеном избавитељу и прозре њину неваљалу намеру, почне горко плакати и молити их да то не чине. Али ова двојица и не освртаху се на сузе краљеве кћери и не помишљаху на задану реч и тврду веру, што су дали кројачу, своме садашњем побратиму, и још одоше лагати краљеву кћер: — Умири се госпо, рекоше јој, шта те је стало за њиме, он је пробисвет, што не мари за свој живот и који не би ни сишао у јаму, да му нисмо добро платили. Дакле не тужи за њиме, јер је он и сишао да погине, него хајде с^иаЈда,* да те водимо оцу. Тако су лагала ова два неваљала побратима несретног кројача и не хтедоше ни да чују плач и молбу краљеве кћери, да га извуку. Напослетку , кад не могоше лепим да умире' краљеву кћер, онда јој почну претити, рекавши да су они њени избавиоци, и ако неће да иде с њима оцу своме и да каже да су је они избавили напасти, да ће је још ту убити. Зорино Чедо видећи с каквим опаким људма има посла, престаде да се противи и зарече се да ће све онако чинити и говорити како они хоће, и тако је више силом него милом поведу њеноме оцу. Кројач је дуго чекао у јами, да му се спусти врежа, али, кад већ увиде да неће ни дочекати,