Просветни гласник

17*

просветни ковчелшћ

131

њивач и да од хаљине неће ништа бити. Краља ово јако наљути, али хтеде и сам да се поразговара са том варалицом. Крчмар онда одведе краља у кројачеву собу. Чим краљ ступи са својом кћери у собу, он повика љутито: — Је ли ги, бекријо, шта је са хаљином ? — Светли краљу, поче кројач, ако сам бекрија, то је моја срамота, а хаљина ће сад овде бити! Рекавши то, завуче руку у недра и отуда извади ону исту лопту и кључић, што му је краљева кћи дала још у оној јазбини. Откључа лопту и дивна, богато искићена хаљина, указа се пред ногама краља и Зориног Чеда. — Ах, врисну девојка, и пре него што могаше шта рећи, нолете па се обисну око врата кројачу, познавши у њему свога избавиоца. — Оче, оче, грцала је од радости краљева кћи, ово је мој избавитељ и ево те хаљине за којом сам ја толико жудела. Он је свој живот за мене жртвовао, а она двојица су варалице. Ја сам само по твојој жељи пристала, а по њиховој претњи морала да сс заручим са једним од њих и да кажем, да су ме они избавили. Дакле сад те уверавам, да је ово мој избавитељ и ја хоћу за њега да пођем. Краља ово нрво јако зачуди, али се после још више обрадује. И даде им од свег срца свој очински благослов. Краљ одмах пошље једнога перјаника у двор, да у име његово нареди слугама, да скину са дрводеље младожењско одело и да га донесу овде, да се прави младожења обуче. Још рече, да у име његово нареди сватовима, да дођу пред крчму и да ће се одатле кренути на венчање. Још краљ нареди перјанику, да се колар и дрводеља чувају под јаком стражом. Све ово беше брзо извршено и готово. Кићени сватови уз свирку и песме кренуше се са срећним младожењом и још срећнијом младом на венчање. Сутра дан, по свадби, нареди краљ да се дрводеља и колар изведу пред цео диван, да им се суди. Али они, немајући већ куда, признаду све и мољаху краља за опроштај. Онда краљ устаде и рече ово: — Господо, ви сад пресудите, шта треба са овом двојицом варалица чинити. — Да се обесе, рекоше једни. — Да се на бесним коњма растргну, рекоше други. — Да им се опрости, краљу, молили су трећи.

Краљ приста уз ове последње. Опрости кривицу и колару и дрводељи, да им још и путна трошка и ови задовољни одоше у свет. Краљ је још неколико година владао и дочекао да буде деда, јер му кћи роди два унука, ко две златне јабуке , а кад већ јако остаре и виде да ће наскоро умрети, предаде пред сабором народним круну своме зету, а он после неког времена премину. Причају још стари људи, да и сада у тој краљевини влада краљ-кројач са Зориним Чедом.

ЧЕШКА ЕТНОГРАФСКА ИЗЛОЖБА 1895. ГОДИНЕ Од маја месеца ове године па до 11. октобра по нашем тр/јала је у Прагу етнограФска изложба, којој је, као што се из наслова види, била задаћа да о народу чешком изнесе све што се тиче његопог живота, ма где он живео. Највећи део Чеха живи у краљевини Чешкој, па затим у Моравској и Шлеској", а на земљишту које је нешто веће од наше домовине.*) Ну како је то земљиште (смемо слободно рећи) тескобно за чешки народ од 6 милијуна, који је уз то још и

*) Врој Чеха ио иоиису од 1890. године у Чешкој их има 3,644.000 од 5,804.000 становника » Моравској 1,590.000 » 2,261.000 >; » Шлезији 129.000 » 589.000 » » Доњој Аустрији 93.400 » » Горљој » 3.700 » ј , Салцбургу 300 » » Штирској 600 » » Корушкој 100 » » Крањској 300 » » Приморју 500 » » Тиролској и Форарлбершкој 1.300 , » Галицији 5.800 » » Буковини 500 » » Далмацији 1.400 » Свега има Чехо-Словена (са Словацима): у Цислитави 5,659.037 душа Угарској 1,926.641 « » Хрватској 41.135 » » Немачкој 100.000 » » Русији 30.000 » » балкан. земљама 5000 » « Босни и Херцег. 5000 « » сав. сев.-амер. држ. 350.000 » » Шва.јца рској 95 » Свега 8,117.008 душа. На 1 кт.' 2 долази просечно становника : у Чешкој 113, у Моравској 102, и у Шлезији 118. По ионису од исте године заиима се од сваких 10.000 људи у Чешкој Моравској Шлезији земљорадњом и рибарством 4.065 — 5002 — 4.125 индустријом и рудокоиом 4.014 — 3304 — 4.212 трговином и прометом 888 — 684 —■ 666 осталим радњама 1033 — 1010 — 997. Међу Чесима иреовлађује земљорадња, а међу Немцима индустрија и трговина.