Просветни гласник

130

ЗБИРКА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА ИЗ ПОЦЕРИНЕ

Крчмар одговори: — Нашли су је два путника, један је колар, а други дрводеља. Хе, мој брајко, колико ли су само ти јуначни поштењаци видели мука, док не спасоше краљеву кћер. И он исприча трпељивом кројачу све оно, што је он учинио, а чиме се оне две варалице, као туђим перјем, закитише. Обојица су бацали коцку и девојка је припала дрводељи, рече још крчмар, а краљ им је дао свој очински благослов. ■—• Дакле још је само цела ствар запела за венчану хаљину, рече кројач, бајаги чудећи се. Крчмар климну главом и нешто се дубоко замисли, па наједанпут запита кројача: — А, молим те, брате, ти мени и не рече чиме се ти занимаш ? — Та и ја сам неки вајни кројач, одговори он. — Каквог одела, мушког, или женског ? — Женског, одговори кројач. — Па шта ти мислиш, не би ли се могао подухватити да израдиш онакву хаљину. Кројачу се засјактеше очи и одговори: -— Ја сам сиромах човек и нико се не би подухватио да ме препоручи краљу, а нодам се, да бих могао учинити по вољи његове кћери. — Не брини, одговори крчмар, кад тако кажеш, онда је ствар готова. Ја одох одмах краљу, али кад си ти тако сигуран, онда за мој труд тражим, да добро зацениш, да могу и ја доста добити. Кројач на то пристаде и крчмар оде КЈзаљу. Крчмар исприча краљу, како је нашао једног кројача, што је дошао код њега из неке друге царевине и који се нада, да Ке израдити венчану хаљину, какву његова кћи жели, али пошто је сиромах човек, тражиће доста новаца за свој труд и т. д. Краљ се томе веома обрадује, јер ниједан још мајстор није казао, ,,да се нада с( , него »да види« да л' ће моћи што учинити, и одмах пошаље са крчмаром једнога перјаника, да му доведе кројача. Али кројач не хте никако ићи. Он рече перјанику да замоли краља , да се не љути што не може доћи, и да је њему довољно, да се краљевој кћери узме »са тела висина и с плећа ширина", а он ће већ по тој мери и хаљину израдити. Краљ му одмах пошље меру и запита за цену. Кројач одговори краљу, да ће хаљина стати, ако не буде добра 100 дуката, а ако ли буде онда ни паре. А биће готова за петнаест дана. Краља ово јако зачуди и пошље по перјанику све ствари што су потребне за кројачки посао. Кројач све то врати по перјанику и рече му:

— Ја имам све, што ми треба; али бих молио светлога краља, да плати све што поједем и попијем код овога крчмара, док будем хаљину радио, јер сам сиромах, а много сам се истрошио путујући, док нисам стигао овде. Краљ онда поручи крчмару овако: — Што год тај кројач попије и ноједе у твојој крчми — ја ћу платити! Онда кројач заседне да пије и пио је тога целог дана, док се већ могао држати иа ногама. Сутра дан настави то исто и тако једнако за читаву недељу дана. У залуд га је крчмар опомињао да ради и да не бекрија, јер ће дан по дан проћи и свих 15 дана, па шта Ке онда рећи краљу! Аја, овај ни да чује, већ пије по васцели дан, весели се и просипа вино као воду. Па после удари да разбија по крчми, где шта стигне, говорећи: „краљ ће платити!° Крчмару се ово већ није допадало и ако му је ишло у корист, јер је он био врло лукав и сањао је о великим новцима , кад кројач буде израдио хаљину, и напослетку, кад му се једног дана досади, он поче грдити кројача: — Бог те убио и кад си ми дошао и кад сам те сазнао! Што не седнеш једанпут, древна иијаницо, да радиш! Знаш ли — јади те не знали -— да ћемо и ја и ти бити обешени, ако не направиш хаљину; кад си већ дао реч ! Кројач се на све то смејао и одговори му: — Седи, море, да пијемо, зар си заборавио, да ово све краљ плаћа, а за хаљину — ни брига ти! И опет удри пиј ! Кад је било четрнаестог дана, краљ пошље перјаника у крчму кројачу, да пита шта је са хаљином, и јави му, да ће, ако хаљина до вечери буде готова, сутра бити свадба краљеве кћери са њеним избавиоцем, садашњим заручником дрводељом. — Хаљина ће ноћас бити готова, одговори кројач, а ја је не могу никоме дати у руке, нити је носити краљу, него нека се он сам потруди сутра у зору заједно са својом кћери до мене, да девојка проба и узме хаљину. Перјаник оде да јави ово краљу, а крчмар мишљаше, да је овај варалица, што се издао за кројача, полудео. Кројач настави опет да пије и бекрија. Сутра дан рано у зору, ево ти краља заједно са кћерју пред крчму. Крчмар га дочека, како је понизније могао, а краљ запита за кројача. Крчмар показа краљу кројача, а беше се збунио и уплашио, и напослетку рече, да се он у том човеку јако преварио, да је то некакав лењивац и обма-