Просветни гласник

НРОСВЕТПН КОВЧЕ/КИЋ

133

и игром; 9. одељ. обичаја; 10. са народном ношњом и народ. веаом; 11. народ. станови. II Занимање народа — пољопривреду са свима занимањима која у њу улазе, и народном домаћом индустријом. III Комплетне изложбице предела — села и градови заједно — по појединим племенима, територијама и рејонима Чешке, Моравске, Шлеске, Угарске, Словачке, Доње Аустрије и Америке. Друга, у колико се тиче читавог народа, да обухвати: 1. Чешко прастаро доба; 2 Литературу; 3. Позориште; 4. Музику; 5. Архитектуру; 6. Стари Праг; 7. Музеј градаПрага; 8. Важне споменике поучног рада; 9. Црквено одел^ење, а> католичко, б) протестант.; 10. Чешка жена (учешће чешке жене у модерном културном покрету; 11. Школе —основне и грађанске; 12. Ђаци и велике школе; 13. Правна струка; 14. Трговина; 15. удружења; 16. ратништво; Производња шећера ; 18. Хемијско одељење 19. Техничко. Трећа група, модерна: 1., производе савремених чешких заната и индустрије; 2., павиљона и предузећа (забавна, гостинска и т. д.) која су намвњена у корист етнограФске изложбе. Да се све ово постигне ваљало је да сав народ узме учешћа драге воље. Најпре је, још 1891. год. образован изложбени одбор, у који су мало касније узимати заступници појединаца и појединих корпорација, који су положили по 200 Фор. а. в. у корист етнограФске изложбе. Из тога главног одбора издвојен је затим извршни одбор. Главни се одбор поделио на секције, према поменутим групама, а свака је секција саставила за се програм рада. По свој домовини ч^шкој образовани су пододбори, па су они прибирали све што је по програму ваљало изложити. Покупљене ствари излагане су у мањим изложбама по срезовима и окрузима, те се тако најбоље видело, шта је добро урађено, а шта треба напустити. Оваких изложбица приређено је које где 175. Велика агитација у корист и ових мањих, а и главне етнограФске изложбе, развијена је по*свима земљама, у којима чешко племе живи. 'Гако је до инсталације изложбе излазио »Весник етногр. изложбе", али је највише урађено поуком и јавним предавањима. У појединим окрузима приредили ј[су чланови окружних одбора и до 30, а ђаци 1400 јавних предавања. Само^се међу Словацима^моралорадити тајно, пошто се у^самом почетку опазило да Мађари попреко гледају на целу ствар.^Виђеније људе почели су да гоне, па су ишли и дотле, да купују

баш оне ствари, које су за изложбу понајоажније. Добра воља и велика пажња осујетиле су и те непријатељске мере Мађарске. Па ни аустријска влада није боље поступала према Чесима. Многима је »озго" дат знак, да се окану тих немилих послова, и — малодушни доиста одступише. Неке У раду уграби смрт, неки посусташе или беху нарочитим неприликама спречени у даљем раду, еле, од великог и многобројног првог одбора истрајаше до краја без замене само — три члана. Својим миговима аустријска је влада доказала да мало познаје чешки народ и праву интелигенцију његову; јер, падне ли данас пред каквом чешком четом заставник, хиљаде се руку машају за заставу, пре но што је пала на земљу, а на свакој чешкој застави написане су само три речи: »Озуб^ои к вуоћосШ" (иросветом ка слободи]. — „Не с мачем у руци, већ културном снагом победићемо 1 ', рекао је Ф. Палацки. Остале су да се савладају највеће тешкоће — Финансијске. 1892. год. одобрио је земаљски сабор само 2000 Фор. за изложбу, па и то је исплаћено тек после 8 м. У почетку 1894. год. одобрено је земљиште за изложбу, па с муком (пошто је и влада одбила) и тражених 60.000 Фор. помоћи, али под том ггогодбом да извршни одбор докаже, да има фонд од 100.000 Фор. за гаранцију. До априла 1894. год. уписали су појединци, затим банке, корпорације и Фабрике 120.600 Фор. за тај фонд . На основу тога тражен је од земаљске банке краљевине Чешке зајам од шест хиљ., али извршни одбор није имао потребе да одобрени зајам дигне, јер је имао довољно ирихода, а издатке је својо лепо распоредио. Ово, Финансијско, питање задржало је изложбу до 1895. г., и ако Је по осталоме могла да се отвори 1894. год. Колико непријатности и сметња, док у Мађара иде све као подмазано. За њихову изл. у 1896. год. одобрио је државни сабор одмах милијун Форината потпоре и лутрију за 500.000 Фор. Осем тога приређивачи су уверени, да ће држава дати за изложбу најмање 3,000.000 Фор. Приходи, које је очекивао чешки извршни одбор осем прилогаисубвенција, били су: продавање места и животних намирница, забавна предузећа, продавање разног материјала и лутрија. Од лутрије се очекивала знатна корист, ну влада је одобрила само 200.000 срећака по 50 новч. Ну највећи извор прихода требале су да буду, па су и биле, улазнице. Крајем октобра 1894. год. почеле су се подизати на месту за изложбу потребне грађевине.