Просветни гласник

134

НАУЧНИ ПРИЛОШДИ

Радило се преко целе зиме и до маја месеца непрекидно, у последње доба и ноћу, јер је ваљало подићи до 40 већих зграда или сеоских кућа и имаша, осем рестаурација и разних приватних грађевина. Највише је подигнуто трошком извршног одбора, а затим о трошку америч. Чеха, појединих удружења, округа, градова и т. д. Огроман рад на месту изложбе толико је заинтересовао свет, да је једног недељног дана дошло на место рада и платило за улазак 22.000 душа, ма да грађевине нису биле ни у пола готове. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

НАУЧНИ ПРИЛОШЦИ ИроФесор Рентген и нови Х-зраци. Још од оног доба, кад је даровитоме — на жалост врло рано преминуломе — Вилхелму Херцу иошло за руком, дадејство електрицитета обнажи као таласасто кретање, и да докаже присну везу између обе те до сада подвојене области оптичких и електромагнетских појава — ниједна још појава у научноме свету, па и у свима образованим круговима, није произвела тако велико узбуђење, као овај најновији изналазак проФесора Физике у Вирцбургу: Конрада Вилхелма Рентгена. ПроФесор Рентген упознао нас је са светлошћу нове врсте, или, боље рећи, са новом врстом зракова*), који дејствују као и светлосни зраци, али их—слично ултра-љубичастим зрацима обичне светлости — човечје око не може да запази, а осем тога, ти зраци имају још и ту чудну особину, да неспречено пролазе кроз читав низ тела, која су за обичне светлосне зраке аисолутно неиробојна, као кроз дрво, тврду гуму, иа чак и металне илоче, само ако ове нису и сувише дебеле. Друге материје напротив, као кости и дебеле металне плоче, нрече пролаз светлости, и издају сенке. — На осетљиве плоче нови зраци дејствују као и обични, само се не ломе'и не скреАу, и као да никако, или врло незнатно, и рефлектују. Пошто нису ломљиви, то ти зраци допиру у мрачну комору само обнчним путем, те и не могу на светлој брани коморе да произведу никакву сочивом пројектовану слику, па дакле ни никакву фотографију у обичном смислу. ПроФесор Рентген *) Сам 1 Ј ептген свој први рад о томе назвао је: »С/ебег егпе пеие Агг Аег БЧгаМеп« — (»БИгипдвЂеггсМе А. ТГшгђгсг. РкувНс-Метг.-ОезГзсЈг. — Дец. 1895.), а стручан ре#ерат може се читати у: » УегегпвШаи (I. сЈеги&сћ. ОезеЈ. (. ОрИЈс ипс1 Месћ.* № 4. П> В« Б«

је са тим зрацима постројио једну врсту светлих слика, које се као ФотограФије сматрају, али које то име не заслужују у толико што су оне управо само природни отисак на светлосној осетљивој подлози, који, употребљен као негатив, даје неку врсту ФотограФских сенака. Те слике су веома значајне; оне пред предмет, који се слика, истављају тела, која нису пробојна за Рептгенове зраке, и показују оштро ограничење ивица од сенака тих тела и онда, кад су тела и при самоме негативном снимању потпуно застрта, па и кад су и у каквој дрвеној кутији, или као подлога испод какве даске или слоја какве дебеле хартије, као на пр. књиге од 1000 страна. Најинтересније су на тај начин добивене осенчене слике појединих дечова човечјега тела, на пр. руке. Како су меки делови руке за ову нову врсту зракова прилично пробојни, а кости опет готово сасвим непробојне, то скелет руке излази на слици у најоштријим котурама, док се меки делови по где-где једва и виде. Прстење, које се на руци носи, поред тих тако врло слабо оцртаних меких делова, чини утисак као да лебди око костију прста. ПроФесор Рентген дошао је до свога изналаска огледима, које је чинио са тако званом Круковом (СгооћеЈ цеви. Апарат, који се тим именом означава, опште је познат. Он се састоји из једнога цевастог или крушкастог стакленог суда, из кога је ваздух што више исцрпен, и у који су затопљена оба краја електричне спроводне жице, тако зване електроде. Разређеност ваздуха у таквоме стакленоме суду, — који је први по Пликер-у (РШскег), постројио ђенијални механичар Гајслер у Бону, те су по њему и прозвате „Гајслерове цеви к —мора бити велика тако, да износи до један милионити део обичне ваздушне густине. Пусти ли се у спроводник електричка струја великога напона, онда се у цеви опажају особене светлосне појаве. Негативна електрода, тако звана Ђ Катода", (јер се негативан пол зове и катодски), добива као омотач танку, јако плаву светлосну облогу, док се од позитивне »ан оде" кроз целу цев, све готово до негативне светлосне облоге, разлива светао зрак боје црвене као цвет у брескве. Са појачаним разређивањем ваздуха, повлачи се све више позитивни светли зрак, докле најзад сасвим не ишчезне, а плавичаста негативна светлост катоде све се више шири, док најзад и сву цев не испуни. При томе се виђа једна чудна појава: позитивни зрак, у колико га има, улази у све завијутке и затоке цеви, и то ка негативноме полу; а нагативан светлосни зрак напротив шири се само у правим линијама, тако званим „катодним зрацима", који иду управо