Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА каузалну везу између догађаја, онда је г. писац о променама С. Тулија рекао и доста и добро. III. Трећидео овога дела обухвата исторнју римске републпке. Ппсад је псторију римске републпке поделио на три одељка, на доба сталешких бораба и ратова ао ИтаЛији, на доба римских освајањи и стварања светске државе и на доба револуција. а) Доба сталешких бораба и ратова ио Италији захвата време од 510. до. 266. год. пре Хр. Овај одељак писац дели на шест пододељака и то: 1. Заснгсвапе аристократске реиублике од 510. до 494. год., дакле време од 16 годпна. С претпоставком дајесвеоно папред тачно речено односно уредаба Сервија Тулија, овајје одељак добар овакав какав је у овом делу. 2. Плебејске борбе иротиву иатрицијске самовоље (време од 494.-449., дакле за 45 год.) такође је тачно п добро, осем оно под § 29. или је требало о спољашњим ратовима рећи коју више, или их сасвим изоставити, а збити их онако кратко у онај ситан текст, мислим да нпје требало. 3. Плебејске борбе за иолитичку Једнакост с иатрицијама обухватају време од 449.—300. год., дакле свега 51 годину. Овај је пододељак добар. Само је могао § 37. сасвим да изостане. Ученпк не треба да зна шта „некп исторпци мисле", но оно што му наставник каже и што му уџбеник пише. Доцније нека сам или на Вел. Школи односно Университету проширује своје знање. 4. Сиољашњи ратови римски овога времена. Под овим одељчићем описани су римски ратови са Етрурцима и са Галима, од прилике до 350. А по наслову разуме севреме од 449.—300. год. пре Хр., ту дакле треба да уђу и они ратови са Самнићанима и ^.атинима све до 304. год. или до другога Самнићскога рата. Али те ратове писац је ставио у нарочити одељчнћ под насловом „Ратови за уједињење Италије", а зар ратови са Етрурцима нису такође ратови за уједињења Италије, нарочито доцнији ратови са етрурским појединим градовима? По мом мишљењу и § 29. и овај одељчић под 4. и одељчић под 5. могли бп доћи под један наслов и то: Спољашњи ратови и ратови за уједињење Италије, па ту обухватити време од 510.—264. год. или до иунских ратова. 5. Одељчић „Ратови за уједињоње Италије* добро је израђен, и оно што је речено о њпма тачно је. Кад прочитате ово делоод10.—50. стране, приметићете да су изостављене готово свуда народне просветни гддсник 1896. г.

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 73

традиције. Приповедање је хладно, оппси су хладни, а хладноћа свуда одбпја, па и овде. За један уџбеник намењен ученицима виших разреда наших гимнасија и реалака, где је већа пажња поклоњена развијању ума, треба више топлине и занимљивости која утиче на срце, која ученике не само плени кад наставник прича (а извесно је да је у нас мало таквих цаставника), но да с радошћу чита и сам уџбеник. Мислим дакле, да није требало сасвим избацити традиције, а нарочито оне, које могу послужити као пример у васпитању омладине, као што су Лукреција, Брут, Колатин, Муције Сцевола, Хорације Коклес, Клелија, Цпнцинат, Виргинија, Корнелија и т. д. Традиција више загреје ученика и јаче утиче да се извесан догађај боље запамти, но сухопарно научно излагање. 6. „Култура овогадоба." Под овим насловом писац у § 51. говори само о вери и обредима верскнм за време републпке до пунских ратова. Опис спољашњих ратова и ратова за уједињење Италпје могао је бити краћи, па овај део, који је важнији за познавање римскога живота, да буде шири. На страни 52. при крају тачке 1. § 51. писац вели: „Још доцније међу римске богове примљене су и богови с далекога истока, заједно с њихним, често развратним, обредима(Фригијска Кибела, персијска Митра, мисирски Серапис и др.). в По мом мишљењу цео овај пасаж могао је да изостане, једно с тога што се деци не може ништа причати о тим „често развратним обредима", а друго што та божанства г. писац није описао раније у првој књпзи, већ само имена поменуо, а нека није никако ни поменуо, као Кибелу. Место овога г. писац је могао на овом месту да напомене што би много боље преставило живот римски и што боље утицало на васпитање ученика, као нпр. о васпитању Римљана, о домаћем животу, о римској породици, о мајци римској, која је родила и одгајила оне величине и карактере римске и т. д. Исто тако г. писац није требао да заборави ни привреду римску, која је била код Римљана на високом ступњу, особито земљорадња игајење стоке (више о овоме у поменутој мојој оценп). б) Доба римских освајања и стварања светске државе, (време од 264.-133. г.). Овај одељак исторпје рпмске републике г. писац такође је поделио на пододељке и то на три: 1. „Пропаст Картагине." У овом пододељку § 53. могао је доћи одмах за 59. јер се у њему излаже слабост картагинске државе. Но то треба да буде резултат онога што су деца претходно научила, па онда само да се сумира. Говорећи о 10