Просветни гласник
УЧИТЕЉСКА ШКОЛА 13
Члан 8. Усмени исаит полажу учепиди, из ових предмета: науке хришћанске, срнског језика, педагогике (теорија, историја, методика, психологија), историје опште, историје срнске, земљописа, јестаственице, Физике, хемије, науке о чувању здравља, пољске нривреде, 1 ) математике и немачког језика. Чдан 9. Сваки ученик одговара усмено из онога што буде забележено на дедуљи, коју сам извуче из гомиле осталих цедуља. Члан 10. Питања за усмене исните, као и њпхов број саставља и одређује сваки иаставнпк за свој предмет. Члан 11. Који ученик не одговори на иитања, озиачена на ирвој цедуљи, најмање за белешку добар , може извлачити. само још једну цедуљу. Члан 12. Практични исиит бива из црквеног певања, из гимнастике и из школског рада. Члан 13. (Јваки испитаник мора отпевати коју црквену песму, извршити које гимнастичко вежбање, и држати нредавање из предмета, нарочито главпијих, који се предају у основној школи, а и оних, који се уче у учитељско.ј школи. Члан 14. Свакоме се даје по једно предавање, и то оно, које он извуче из гомиле одређених цедуља. Распоред ових предавања одређују наставници педагогијских цредмета. Члан 15. Ученицима, који овако положе општи испит о учитељској способности, издаје управа, на основу чл. 25. закона о уређењу учитељске школе, сведочанство по иронисаном обрасцу. Члан 16. Одговоре ученика на општем испиту бележи председник, као и иначе, бројевима 5, 4, 3, 2 и 1. У срачунавању општега резултата, ако изађе разломак, половина се узима за дело. Члан 17. Ошпти испит о учитељској способности усмени, писмени и нрактичпи, полажу ученпци пред комисијом, укојој је управник, као иредседиик, наставник дотичних предмета, и још један од предавача кога збор одреди.« Ето, тако је било прво уређење ове нове установе, за све време докле је она била интернат. IV Живот до премештаја 1873 године свршило је арво коло питомаца учитељске школе. Свршило их је 17. Њих је сав добру рад свет у нас једва дочекао. Покојни Матић, и ако тада не беше на министарској столици, и ван ње уживао је у роду труда свога. И сви су они, по смислу закона и настојавању управитељевом, доиста добили најбоља учитељска ме-
Ј ) По предлогу лроФ. савета од 26 Јуна 1874 Бр. 184 из ова два нредмета: науке о чувању здравља и пољске привреде, пије се подагао испит. (Одобр. 14 Авг. Бр. 4153.)
ста. Двојица су добили Београд, двојица Крагујевац, а остали распоређени по осталој Србији, већином по окружним варошима. Сад се наставља даљи живот, и настају немили догађаји, који су на крају решили судбину учитељске школе. 1. Надзорници и први неред Из превелике ревности и тежње за још бољим редом у заводу, управитељ предложи министру, да се она два свршена ученика ове школе, што су добила Крагујевац, поставе и за надзорнике у учитељској школи. Његова је намера сама била без поговора на свом месту. С једне стране хтео је, да надзорнички посао олакша самим наставницима. С друге стране желео је, да свршене прве ученике ове школе и садање учитеље доведе у тешњу везу са самим ученицима, те да им буду од помоћи у учену и за углед у владању. Али се у практици ово показало другојаче. Надзорници су мало по мало заузели некако незгодан положај нрема ђацима, па су почели да их достављају управитељу за најмање ствари, па каткад неверно и увећано. Управитељ је опет хтео да буде строг, и кажњавао је ученике више него пре. Мало по мало, па нестаде оне интимне везе васпитачке, која мора да постоји између васпитача и васпитаника — питомаца. Питомцима се чинило : да су они као »пасторчићи® и „робље", њихов управитељ »тиранин®, а надзорници да врше нечасну улогу достављача ( в шпијона к1 ). А највише им беше убило углед код питомаца то, што су се ружно изражавали пред њима о појединим наставницима и предметима, које су питомци волели, и употребљавали неодабране, простачке изразе у односу према питомцима. Питомци поднесу најпосле управитељу жалбу противу надзорника, и замоле га, да се они смене и замене другима. Признати морамо, да је жалба написана врло умерено и уљудно. У њој је побројано све, са чега питомци окривљују надзорнике. Многи наводи су праве ситнице, које потичу из увређених идеала младачких. Управитељ не прими ту ствар озбиљно, али очински, па да надзорнике опомене да се смотреније понашају, а ученицима строго препоручи послушност, као прву врлину ђачку, и тако да ствар сврши брзо, него отпочне Формална полициска саслушања и »ислеђење", које је трајало и држало цео завод у трзавици и нередовном стању читавих 15 дана. За то време незадовољство је расло све више. Крај свега овога буде, да министар надзорницима препоручи већу смотреност у понашању и изразима, а ђаке опомене на послушност. Услед овога опет они даду оставке , и тиме легне ова прва „буна" у учитељској школи, 2 ) и школска година се редовно заврши. Ове године је свршило друго коло питомаца најзанимљивије, јер је у њему 16
') Ова двојида не беху најбоља од свих својих другова по оценама, а по мишљењу ђачком пи по карактеру. 2 ) Види акта у архиви за 1874 год, под Бр. 77 и 89, и за 1875 год. под Бр. 104 и 139.