Просветни гласник

УЧИТЕЉСКА ШК0Ј1А

донео ову одлуку: 1) да се да сведоџба свакоме ко тражи; 2) да се све сведоџбе иошљу полицијској власти, те да их оиа преда; 3) да се храна престане издавати у школи; да се онима, који нису пристали у неред, храна издаје у новцу; и 5) да се о свему овоме извести господин министар. Истога дана полиција је -извршила затварање зграда школских и предала кључеве управитељу, извештавајући га, да су данас сви питомци у гомили отишли у Београд. Пошто је неки број ђака био остао у Крагујевцу, и изјавио, да он није солидаран с осталима, то збор истога дана одлучи, да се све иросторије поново отворе и у идући понедељак да и предавања отпочну. Међу тим велика већина путовала је за Београд. 0 овоме је био извештен и г. министар. 17 Октобра г. министар пита; колико је коштао државу један питомац, које су коловође, тражи акта о Илији В. и нита: не би ли било боље укинути интернат, па давати питомцима храну у новцу? Збор се изразио за интернат. Питомци су стигли у Београд. Они су дошли, да се жале г. министру и — скупштини! Долазак њихов имао је за последнцу, да је г. министар наредио, да се поново приме сви, па и отпуштене коловође, па и сам Илија В. Услед тога управитељ тражи пенсију, или другу службу. А збор одлучује: да се умоли г. министар, да се отпуштене коловође и Илија В. не враћају; иначе, сви чланови збора моле за премештај. Услед тога опет министар наређује, да се Илија В. не прими у школу, ако дође, јер га је обмахнуо. „Он ми је, вели, обећао да ће да се покаје, и у том смислу остављено му је да напише молбу. А кад је донео, оно је била Формална тужба, само натпис »молба". Поред тога препоручује се збору, да је они морално обавезан да истраје у овој ствари до краја. 1 Децембра збор доноси одлуку о пријему ових питомаца, сем Ј. М. који је стављен под суд. За кратко време живот у заводу почео је да тече својим редом, као и пре овога нереда, и школска година била је свршена у реду. Место Милоја Петросора Пејића два питомца II и III разреда, да по један долази у канцеларију, где су били чланови збора и т. иачелнив те да своје сведоџбе приме, они обећаше доћи, а Ј. рече проФ. Пејићу, да он није ништа овде, да одлази, и да они неће ни остале наставнике да трпе и да слушају. Начелник лонуди, да њих неколико дођу и сами узму све сведоџбе, а они не хтеше. Траже, да се дође у дихову масу, тде су стрпали и I разред, тражећи и за њега сведоџбе. Све пак сведоџбе да су једнако написане, т. ј. да се сви искључују из школе. »Збор учитељске жколе видећи, да сам не може да изврши своју одлуку и желећи да прекрати стање, које је у заводу, одлучио је: 1) да се и питомцима I разреда који желе сведоџбе, ова изда; 2) да се све сведоџбе прате полицијској власти, да их она питомцима преда; 3) да се храна престане издавати питомцима а школа и станови позатварају, што ће извршити полициска власт ; 4) да се оним питомцима, који нису присталл у овај неред, издаје за време издржавање у новцу ; 5) да се о свему овоме извести г. министар телеграФским путем. »Јављам све ово г. министру са извешћем, да сам код иолиције још данас корак предузео.«

вића учитеља учитељска школа је по том добила за педагошке предмете про®есора: Др-а В. Бакића. 1 ) Тако се свршио овај неред, пун непријатних сцена. 3. Предлог о у^идању интерната Идуће јесени биле су важне промене. Досадањи управитељ Живковић постављен је за заступника директора гимназије крагујевачке, а за заступника управитеља учитељске школе Др. В. Бакић. Сем тога постављени су многи нови наставници, а неки стари премештени. 2 ) 13 Новембра наилазимо опет на питање о интернату. Заступник управитељ^ подноси г. министру предлог о томе, и у њему вели: »Укидање је интерната и по васпитање и по дисциплину нужно и журно, и то тим већма што нема посебног здања за учитељску школу, где би се држала настава, и где би уједно и ђаци становали и где би по закону и управитељ становао, што би особито за дисциплину нужно било, и то нарочито сад кад нема сталних надзорника за оно време кад се не држи настава. с< 3 ) Из министарства се ништа на ово није одговорило. За овим, после скоро два месеца, 6 Јануара 1876, долази одлука самога збора о укидању интерната. У спроводном писму г. министру заступник управитеља вели: »Само би се два разлога могла ставити супрот разлозима за укидање: 1) у погледу материјалном, што се тиче најмљених кућа и набављеног покућанства и намештаја, и 2) у погледу становања ђака. у овдашњој вароши". Онда за прво вели, да би се могло »апеловати на патриотизам сопственика", те да зграде приме и пре истека рока закупу, или да се издаду под кирију, а намештај уступи другим државним заводима или прода. А за друго вели: »школа би се могла преместити и у БеогЈзад, где има највише услова и за удобан живот и за образовање ђака, где би школа добила у погледу здања и била под непосредним надзором министарства, те дошла у сасвпм нормално стање, те не би била изложена никаквим растројним упливима и не би било никаКвога сумњичења ни с, које стране. То би био добитак, који би превагнуо сва могућа пребацивања централизације, губитак новчани итд. 1< На послетку моли, »да се још овог заседања скупштинског поднесе предлог и ово узакони®. 4. Тређи неред и *у?ај интернату Други неред није могао да послужи питомцима за поуку, па да се одаду мирно својој спреми и не дају више повода повици противу интернатскога живота њиховога.

1 ) Од 21 Јануара 1875. 2 ) Од нових наставника били су ови : Ил. ДушмамиА, Ад. Лифка, Др. Зедок, Др. Нш. Ј. ПетровиИ и Св. МилосављевиК. 3 ) 0 овоме налазимо и повелики чланак његов у »Школи« за 1875 год. Ту налазимо још и овај разлог против интерната: што они дају више касарнско (војничко) васпитање, а мање друштвено, које се добија у екстернатима.