Просветни гласник

УЧИТЕЉСКА ШКОЛА

25

усменог испита Предавање увек бива у шкоди од једног разреда. Чдан 15. Листићи се раздају иснитаницима на два дана пре предавања ради спреме. Овако предавање не треба да траје дуже од З ј 4 сахата. Оваки је кандидат дужан пре ночетка предавања предати одбору свој иисмени нацрт за то предавање. Члан 16 При школском раду оцењује се поглавито вештина у примењивању иедагошких правила, а оцене се дају опако исто, као што је прописано за усмени испит. Члан 17 Ко на утитељском испиту добије из свију испитних наука оцену добпр , проглашава се да је способан за сталног учитеља; ко пак добије оцену мдњу од ове, може бити привремени утитељ.

Члан 18. Кандидату, који падне из једне или две групе наука, кудА долази и Рад у школи, допушта се поиравити испит лз тих група одмах с ночетком нове школске године, и ако га положи за оцену 3, огласиће се да је способан за сталнога учитеља. Члан 19. Ко по овим правилима не положи испит прве године, може предстати на испит после године дана или најдаље после две години, па ако и тада падне, нема више права на испит. Члан 20. Сваки кандидат, који положи учитељски испит, добија од учитељске школе сведочанство о свршеном испиту и оценама добивеним на том испиту. Сведочанство нотписује управитељ и нословођа псте школе.«

С овим завршујемо развитак и уређење ове школе.

Б У Ч Е М И Ц И

I Број уписаних ученика

У ову

школу

уписало

се :

У Р

А 3

Р Е

д

Године

I

II

III

IV

Свега

1870—71

24

24

1871—2

16

17

33

1872—3

29

16

17

—-

62

1873—4

22'

26

16

64

1874—5

23

19

12

54

1875—6

26

23

17

—•

66

|

1876—7

I

1877—8

38

41

24

103

1878—9

34

32

36

23

125

1879—80

27

26

27

34

114

1880—81

25

23

24

23

95

1881—2

64

25

22

24

135

1882—3

57

42

22

18

139

1883—4

55

46

31

18

150

1884—5

44

40

37

30

151

1885—6

-г—

32

32

1886—7

66

40

42

148

1887—8

112

72

39

39

262

1888—9

57

103

63

36

259+7

ванредних

1889—90

64

60

85

60

269+27

1890—91

150

67

67

—•

284+21

»

1891—2

91

116

71

278+14

1892—3

66

84

91

241+9

1893—4

61

60

74

195+15

1894—5

67

43

110

Свега

1.151 1.045

860

337 3493+93 ванредних

Из овога видимо : Ј. Да је до 1881. године примано но 20—30 ученика, а од тада па даље да је уписивано по много више, анајвише 1890, затим 1887, 1891 ит.д. УЧИТЕЉСКА ШКОДА

2. Да је у I разреду до II отпало преко сто, а у II до III око две стотине, свега три стотнне. 3. Да је IV разред учило 33 7 ученика, а остали сви 432 свршили су III разред. Свега је дакле било уаисано у најстарији разред 169 ученика. Ако се овоме броју додаду оних 93 ванредна, онда чини >862. 4. Да је унисано у I разред толико, да би данас скоро две трећине свих наших основних школа, то јест, све мушке школе, биле попуњене свршеним ученицима ове школе. Ако се цео број уписаних сем ванредних подели на 25 годнна, онда просечно долази на једну годину 46 ученика.

II

Број свршених ученика У горњем прегледу видели смо колнко је ученика уписано у који разред, па и у најстарији (III или IV). Овде сад имамо да видимо, колико их је свршило најстарији разред и дошло на учитељски испит.

Тако, најстарији разред свршило је : 1873 године 17 приправника

1874

))

16

1875

))

12

1876

))

14

1877

))

1878

))

1879

))

23

1880

))

31

1881

))

22

1882

))

23

1883

))

18

1884

))

17

1885

))

29