Просветни гласник

19*

РАДЊА Г. ЛАВ НОГА ПГОСВЕТНОГ САБЕТА

147

зује одобравање, нотврђивање, њега је ваљало нарочито објаснити. У школским књигама свака ствар мора бити казана јасно и просто, како ученици не би могли залутати. Г. Стевовпћу није бида намера да изради књигу намењену искључиво шкодској употреби. Али кад се његово дедо иодноси за школу, сматрао сам за своју дужност изнети оно, што би се могло касније, прп прештампавању, попунити. С обзиром на то, што се речником г. Стевовнћа ионуњава једна осетна празнина у нашој школској књижевности, ишто је он, поред поменутих наномепа, ипак релативно добро израђен, мишљења сам да би се могла примити понуда њогова издавача. 20. Фебруара 1896. г. у Пожаревду. Јоваи В. Несторовић с. 1>. проФесор пожаревачке гимназије. Сем овога у самој седниди Саветској чинилп су прпмедбе на овај речник и поједини члановп Савета, а нарочпто г. г. Момчшо Ивапић и д-р Ђорђе С. Ђорђевић, проФесори. Прпмедбе г.г. Иванића и Ђорђевића гласе: Пошто су прочитапи рсФерати, Гдавни Иросветни Савет нашао је: да су слабе стране овога Речника, које су истакнуте у реФерату г. Ј. Несторовића и г. Б. Поповића већ саме по себп такве, да се због њих овај Речиик не може примпти за школс.ку књигу. Осем тога у самоме Савету заиажено је, да у овом Речнику све српске речи нису узете у облику, који им јепризнат у књижевпом језику (н. пр. поред речи хајдук, стр. 459., тумачи се шта значи реч ајдук, стр. 459.); да није лекспкални ред увек као што треба (н. нр. бело жито, белобрид е!с.); да синоними нису готово никако везани мођу собом и да има и таквих непристојних речи (уегћа оћзсоепа), које се из педагошкпх обзира не смеју налазити у школској књизи. Сви ти разлози побудили су Главни Прос.ветни Савет да већином гласова одлучи, да се Српско-Француски Речник од г. Стевовића не може примити за школску књигу.

Према реФератима г.г. реФерената и прпмедбама чланова Саветских, Савет је одлучио: да се ово дело не може примити за оно, за шта је ионуђено, док се не би нонравило према примедбама г.г. реФерената. Хонорар г. г. реФерентима одређсн је свакоме по четрдесет (40) динара. С овим је свршен овај састанак.

Главни Просветпн Савет упутиоје уредшштву „Просветнога Гласника" ову ИСПРАВКУ: Г. Јевр. А Илић, редовни члан Савета, као реФеренат по молби г. Милоша Красојевића, нређ. надзорника Врањске Бање, којн је молпо да се његову сину Ђорђу Красојевићу, ученику I разреда гимназије, да благодејање из Фонда пок. владике Вићентија, нриметио је: да је у јануар-Фебруарској свесци „Просветног Гласника" од ове године, на стр. 18. под XVII. погрешно одштампана одлука Главног Иросветног Савета, као да је Ђорђе Красојевић, ученик I разреда гпмназије, испунио све услове за добивање благодејања из Фонда пок. владике Вићентија, и да се нрема томе може нримитц за благодејанца поменутог Фонда. Међутим ова ствар није у Савету овако решена, пошто овај исти ученик није имао услова потребних за благодејанца поменутог Фонда, всћ је случајно погрешпо ушла у записпик, па тако погрсшпо п одштампана. Главни Иросветни Савет, на своме 655. састанку од 3. апрпла ове године, примио је знању ову умесну примедбу г. Илића, као реФерента по овом предмету, н одлучио: да се нарочптим актом и у „Просветном Гласнпку" исправи дотична погрешка, коју је пословођа саветски случајно у записник унсо, што се овпм и чини. Из седнице Главнога Иросветног Савета, В. априла 1896. године, у Београду.