Просветни гласник

УЧИТЕЉСКА ШКОЛА

био за све време иитомац у учитељској школи, дужан је остати у учитељству најмање шест година; а ако неће за толико време да служи као учитељ, друга служба неће му се дати. Члан 26. Предавање се почиње одмах после свршеног уписиван.а, првих дана у месецу Оштембру, и продужава се непрекидно осим недељних и празничних дана, и осим времена, које је одређено за школски одмор. Члан 27. Време које се пропише за свакогодишње путовање (екскурзије), употребљаваће се на практично иознавање отацбине и онога, што се учи у школи (из земљописа, јестаственице и т. д.) Дотични проФесор пратиће и поучавати питомце у путовању, за. које ће завод трошкове подмиривати. Члан 28. Одмор о Божићу и Васкрсу траје по недељу дана. Осим тога одређује се велики одмор од два месеца, од почетка Јула до конца Августа. Члан 29. Испит ученика бива један пут у години : на измаку Јуна.') Но из предмета, који се уче и свршавају за пола године, држи се испит после сваког појединог течаја. На испитима треба да се види сав напредак који су ученици постигли за ту школску годину. Министар про<^ете одређује, ко ће присуствовати испитима. Члан 30. Испити се држе по програмима, каје су проФесори поднели у почетку школске године. Члан 31. Ученици III, најстаријег, разреда дужни су на свршетку учења положити општи испит о учитељској способности. Министар просвете и црквених дела прописаће нарочита правила, како Ке се и ти испити држати. Члан 32. Даља упутства у смотрењу унутрашње управе распореда, начина предавања у заводу, као и закон школски, издаће министар просвете и црквених дела. Препоручујемо нашем министру просвете, да овај закон обнародује и о извршењу се његовом стара; властима пак заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају. 5. Октобра 1870. год. у Крагујевцу. М. П. Блазнавац с. р. (М. П.) Јов. Ристић с. р. Јован Гавриловић с. р. Видио и ставио држа.вни иечат, чувар државног иечата министар иравде, Ј\ ИаТГИЈћ. С. р. Министар иросвете и црквених дела, Д. Матић с. р. (( ') Ио иамени од :Ј. Дек. 1873: »у Мају и Јуну.«

2. Отварање и почета^. Већ је 3 Новембра постављен управитељ Петар Карић, 1 ) који је био проФесор војене школе у Кијеву, и проФесор Стеван Д. Поиовић , пређашњи питомац а тада писар у министарству просвете. Од тада су настале црипреме за отварање школе, и о Св. Сави 1811 свечано је отворена у Крагујевцу. Но у ствари Карић је био веома мало управитељ њен. Већ 12 Марта он тражи одсуство и замену због болести. За заменика одређен му је Ст. Д. Поповић, који је био једини нроФесор у школи. Остали су били супленти и учитељи. Супленти су били: Живојнн Ћирић п Гргур Миленковић, а учитељи: Архим. Аверкије хонорарни, Јеврем Илић и Вића Малетић. За ово кратко време Карић је оставио о себи у ученика својих таку успомену, као да су све врлине усредсређене биле у њему. Он је не само био изврстан предавач 2 ) својих предмета, него је иазио да и остали наставници предају јасно и разумљиво. За то је био увео јавне часове, кад су појединим наставницима ишли сви други наставници на час па после водили разговор о томе. Сем тога сам је Карић обилазио ученике и у слободно време, особито у вече, и разговарао с њима о појединим предметима, питајући их за поједине лекције и објашњујући им све што би им било нејасно. Он је изгледао као сам дух без тела. Одсуство његово ученици су јако осећали. Његова велика отвореност, пријатељство и силна љубав и према ученицима и према науци, народу и школи, чиниле су, да је у неколико оштар тон и велика званичност његовога заменика у почетку падала ученицима прилично непријатно. Но доследност и правичност у заменика му заглађивала је ово потпуно, и у школи се без поговора својски и озбиљно радило. 10 Јуна умро је Карић. Пратња је била и тужна и величанствена. Сви су просветни заводи суделовали сахрани. Пред црквом је држао леп и дирљив говор Ст. Д. Поповић, а на гробу један од ученика. Доцније је жена покојникова Љубица понудила све књиге његове учитељској школи на откуп, и ова је, колико по потреби, толико и из благодарности према покојнику, откупила све. Тако је нестало овога реткога човека. Али дух је његов још за дуго остао у школи, да оживљава све посленике њене и млађе и старије. Дошао је Петров дан. Министар просвете одобрио је, да питомци полажу испит у Јулу месецу, и да им то вреди као навршена година. По свр-

') Карића надазимо и као члана велике колшсије школске, где се одликовао зрелим разлозима и нравилним ногледима на васпитање. У комисији се беше ставило на дневни ред певање у основној школи. Један члан (1" Ж. Ж.) доказиваше, да је »иеваље луксуз а не потреба*. Карић је одсудио то побио и доказивао, да васпитање не може да буде без певања, те, по томе, да оно мора да уђе у наставни пдан основне школе. 2 ) Особито је умео да се служи дијалошком Формом и сократисањем. Ученицима је изгледало, као да гледају живога Сократа пред собом.