Просветни гласник

31*

НАУКА И НАСТАВА 239

НАУКА И НАСТАВА

0 ПОСТАНКУ МИНЕРАЛА У ПРИРОДИ и 0 ЊИХОВОЈ ВЕШТАЧКОЈ РЕПРОДУКЦИЈИ НАПИСАО Ник. М. Ракић ПРОФЕСОР (НАСТАВАК) Резултате оваквим посматрањима добивеие коригујемо обликом, структуром и инклузијама минерада. Особито су нам ови аргументи драгоцени, када изучавамо минерале, који могу имати разне начине постанка. Тада нам облик, структура и инклузије јасно указују на генезу мпнерала, ма да је занеке врдо тешко то тачио одредитп. Такав пример даје нам Ге 2 0 3 којп се јавља у: а.) ромбоедрима, који се налазе у виду друза с кварцем, адударом и др., те нам овакво стање ствари указује на постанак из раствора; ћ.) виду љуспица у пукотинама лава, а постао је еманацијом вулканском; с). внду вулкана, а постао је из лимонита, када је овај изгубио воду; с1.) обдику пирита, а постао је метаморфозом самога пирита; е.) псеудоморфозама сидерита, а постао је из евога; и т. д. Напослетку , поред тачног испитивања: како се мшеради у природи надазе, како су асосијирани, и т. д., која су нам, као што видесмо, важна дата за одредбу процеса, који су се збиди при постанку минерада — од особите су вредности у том истом циљу и иромене, којима су минеради утицајем разних агената издожени. И ако нам изгдеда, да су неорганска теда трајна, насупрот органским, која изумпру, ипак врдо је маден број неорганских теда, која снажно противстају моћпим прпродним агенсима; сва се она врдо лако распадају (оливин) или лако растварају (кречњак). 0 овоме се можемо врло лако уверити многобројним примерима у природи. Па чак и онамо, где годим оком не можемо то приметити, микроскопска испитивања износе нам потпуну промену, која је до краја изведена; износе нам постајање нових минерада на рачун старих. Према овоме лако је појмити дајеи земљинакора, као комплекс стена — агрегата минерала — непрестаниммодиФикацијама изложена. Ну, и поред ових непрестаних модиФика-

ција постоји ипак примитивно стварање, јер они исти агенти, који су биди повод стварању првобитних минерада, делају још и данас, а крајњи резултат свију ових агената, када се још овде придаду творевпне органског порекла, јесте повећавање разнодикости у саставу земљине коре. Према свему овоме што мадо час рекосмо, можемо тврдити, да минеради могу по своме пореклу бити иримарни и секундарни. Минерали примарног порекла јесу они, који постају при предазу матерпје из покретног у чврсто стање. Тако је гипс примарног порекла, када се ствара кристализацијом из воденог раствора. Овај начин постанка је у основи прост, али се може модиФиковати на различне начине: 1). присуство страних материја изазива промену у кристализацији; тако горка со, која из чистог раствора кристадише холоедриски, кристалише хемпедриски, када раствор има мадо боракса; 2). степен концентрације и њена брзина су у интимној вези са стварањем кристала; тако, ако је кристализација тиха, кристали су чврсти и ограничени глатким плоснима, а у тодико мањи и непотпунијп, штојепроцес био бржи; и 3). потпуни мир иди покрет у раствору јако утичу на резудтат кристадизације. Минерали секундарног норекла јесу оии, који су постади од супстанција минерада примитивног порекла. Примера у природи имамо многобројних: хдорит и епидот из хорнбленде, серпентин из оливина, минерали из племена зеодита постају хидратацијом силикатних састојака еруптивних стена и т. д. И код оваквог начина ностанка иостоје модиФикације, ади сви облици, који постају овако, могу бити двојаке врсте: минерал секундарног порекла може се појавити или као псеудоморфоза, где је сасвим нестао минерал, који је посдужио као грађа за образовање новог минерала, или супстанција минерала новообразованог појављује се као паразит на старом минераду. Пример: надажење малахита у халкопириту, нагомилавање церузита на гадепиту и т. д. Исто тако промена може имати и разне Фазе (сидерит Б 1 еСо 3 у димонит ^ ГС ј О з + ЗН ј О , а овај у хематит ГеД,).

А. Начин постанка минерала у природи. Сви минерали у природи постају на три начина: I. Очвршћавањем из растопа; II. Таложењем из раствора; и Ш. Сублимацијом.