Просветни гласник

240

0 постанку минералл у природи

I. Минерали из растоиа. Пример оваквог начина постанка налазино код еруптивних стена. Па упознајмо се изблнже с тим минералима и њиховим особинама. Пошто су ови минерали као агрегати саставни делови чврсте земљине коре, то они морају бити велике тврдоће, тешко топљивии засићени кисеонпком, да бн њихови агрегати што јаче могли противстати спољним агентима. Тврдоћа, мала -топљивост, засићеиост према кисеонику, јесу особине мпнерала из племена силиката, који се оиет деле на: силикате богате металичним оксидима и који су саставпи делови тако званих базнчних или тешких стена, и друге, који се налазе у кнселим или лаким стенама. По улози, коју имају ови силикати у стенама, дедимо их па битне, акоје та улога значајна, и споредне, који се налазе у стени поред битних и немају тако важну улогу, али који су врло често значајни за генезу стена. Као бнтне састојке киселих стена налазнмо квард, Фелдспате и лиснате минерале, који су по своме хемијском саставу комбинације силиција и алнминијума са оксидима лаких метала: Ка, К, ]Д, Зг, М§иГе. Поред ових битних, као споредне налазимо : турмалин, аксинит, сФен, топаз, рутил, смарагд, кордијерит, циркон, апатит и др. Као битне састојке базичних стена налазимо, осем неких Фелдспатичних варијетета, који су сирОмашни са 81, као што је лабрадор и анортит, ноглавито силикате без алуминијума, а са знатном количином оксида Са, М§ и Ке. Овакви силикати деле се на три Фамилије: 1., Фамилију амФибола, где долазе ови минерали: тремолит, актинот и хорнбленда; 2., Фамплију нироксена, која обухвата дијалаг, аугит, хиперстен, енстатит и бронзит; п 3., Фамилију оливина, у коју долази као најглавнији оливин, а поред њега и неки базични силикати М§. Споредни пак састојци базичних стена јесу: илваит, епидот, зоисит и воластонит. Ето тако се разликују стене по својој петрограФској конституцији, но то није сва разлика: ове стене разликују се и по својој старости, т. ј. времену њиховог избијања на земљину површпну. Даље разликују се и по начину своје консолидације, дакле по структури, која игра најважнију улогу при изучавању генезе стена. Тако, ако испитамо у овом циљу лаве данашњих вулкана, прво што ће нам у очи пасти, то је, што ове лаве садрже још ири своме изласку већ готове

кристале — леуцит у лавп Везува, аугит и оливин у лави са Етне — контура врло често .јасних и димензија доста знатних, да се могу голим оком видети. Магма, која цементује ове кристале, изгледа као хомогена; њу су дуго време сматрали као потпуно аморФну. Употреба микроскоиа разби ово мишљење, јер се мнкросконским испитивањима са јаким увеличавањем откри да је и ова основна маса састављена из безброја ситних н врло фииих кристалића, који се називају микролити. Ово питање, т.ј. развиће кристала у аморФној маси, бејаше занимало дуго време минералоге, и открићем ових микролита учпнп се крај томе питању, које се сматраше као један од најзнатнијнх добитака модерне МикрограФије. Па чак и она маса, која нам се чини потпуно аморфна, употребом још јачих увеличања, показује трагове кристализације, јер се састоји од неких облика, који су познати под именом кристалита, ко.ји чине прелаз од аморфног ка кристалном стаљу. Оваквим посматрањима дознаје се п начин асосијације састојака као и ред њпховог постанка, јер се види да кристализација није била једновремеиа за све састојке, но да је имала вшне стадијума, ко.је имају своје особите карактере. Тако, нрви стадијум огледа се у стварању кристала, који су правилних контура и великих димензпја, а који су дошли готови са лавом. Стварање ових кристала извршено је у унурашњости самога земљишта, где је кристализација била лагана, што се тврди величином и зонарном структуром тих кристала. Осем зонарпе структуре у унутрашњости ових кристала налазе се стакласте инклузнје, које су од основне магме, а каткад пма и течних инклузија, као знак суделовања воде ири њиховом постанку. Други стадијум огледа се у стварању оних ситних н финих кристала — микролита. Стварање микролита одговара изливу лаве, дакле бурној епоси. Течна маса лавииа подухвата кристале прве генерације и износи их на површину земљину; они су нри томе изложени разним механнчким и хемијеким акцијама, јер се показују под микроскопом од разне руке изломљенн, затупљени, с траговима корозије, што оиет указује на високу температуру, која је била кадра да их делимично или тотадио нретопн. Усијано-течна дава, изишав на новршнну, где је окодна температура много мања, изложена је брзом хлађењу, дакле и брзој кристализацији. У стакластој маси кипте микролити и ређају се око едемената прве консолндације, исиуњујући међупростор у виду Флуидалних млазова, тако да на неким местима не остаје ни трага од стакласте масе. Микролити, својим димензијама н својим расноредом, казују нам, да је било застоја у кристализацији, да су они створеии у течности при кре-