Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

243

потпомогнут другим окодностима (топлота, притисак). Али ако вода, као што је кишница, и воде неких извора, садржи С0 2 и 0, она много јаче раствара. Ио РеИ§о1-у, један дитар кишнице садржи 25 ст Ј . раствореног гаса, а у тој колнчини има ЗГ ЈО °/ О 0 и 2' 40 °/ 0 С0 2 (Сео1о§1е, А, с1. Раррагсп! ст. 326.). Кодпчина С0 2 бива много већа, када кишница иродази кроз земљиште, где се налазе органске материје. Оваква вода иарочито лако раствара корбонате, претварајућн их том приликом и бикарбонате; оиа лакше раствара и силикате калцијума , натријума, оксиде гвожђа, мангана, који се налазе као саставни делови стена, које нису кречне. Па и разнн карбонати ноказују различан стеиен растворљивости у води угљокиселој. Тако н. пр., најлакше се раствара калцит 10—12 делова на 100 делова воде сидерит 2—7 „ , доломит 1—3 „ , магнезит 1—2 „ „ и т. д. (Тзсћегшак, Мшега1о§1е). Овој неједнакој растворљивости има да се ирппише стварање нећина, тако честих у кречним планипама. И за ову угљо-киселу воду важе исти закони растворљивости као и код чнсте воде. Тако, кад се притисак повећа онда бива и овде брже растваран.е; али овде увећавање топлоте игра обрнуту улогу но код чисте воде, јер овде успорава раствараве. Напред рекосмо да су сва тела, па ма у најмањој количини, растворљива у води; онда нам је јасно, да вода, била она чиста или угљо-кисела, представља раствор, у коме има више или мање разних растворених тела. Количина растворених тела под извесним и одређеним погодбама је увек одређена, т. ј. вода под одређеним околностима може да прими само одређену количину растворених тела, и у такој прилици кажемо, да је то засићен раствор. Иромене ли се погодбе каквог засићеног раствора, као н. пр. наступи промена температуре, притиска, губитак С0 2 , утицај атмосФерског 0, онда ће тај засићен раствор таложити један део растворених тела. Кад наступи таложење, онда ће се таложити прво она тела, која се најтеже растварају. Но не само услед поменутих промена да ће наступити таложењо извесног дела раствореног материјала, но ће оно бити и онда, када раствор дође у додир с каквим растворљивим телом, и онда, у колико од новога тела улази у раствор, у толико се таложи већ раније растворени минерал, а свакојако да ће тај материјал бити од онога тела које се најтеже раствгара. Помињемо, да нам воде увек представљају раствор разних тела и да је у том случају увек мање од тих тела, но што би то било, кад би било у раствору само то тело.

На основу тих закона постали су и иостају депои мора, језера и извора. 1. Минерали из иодземних вода. Онај део кишнице, који продире кроз земљиште, достиже кат-каД знатне дубине. На том својем путу та вода раствара својим С0 2 , који готово свагда садржи, врло различне минералне сунстанције. Када оваква вода наиђе у унутрашњости терена на нразне просторе — пукотине,— или изађе на површину земљишта, онда услед испаравања или губитка С0 2 таложи минералне супстанције. Творевине ових подземних вода налазимоу пукотинама стена у виду друза, геода и рудних жица (бар већине). Друзе, геоде, неке рудне жице, а и већине мандола, неки сматрају као продукте чисте латералне секреције. Механнзам који се ири томе врши састоји се у овоме : влага, која импрегнира сгене, раствара њихове саставне делове и непрестано се напред креће, те тиме долази у додир с новим материјалом, који се може да растворп. У овом случају, у колико се од новог материјала раствора у толико се раван део већ суспендованих материја таложи у виду кристала. Разлика у температури и притиску, који владају у разним дубинама земљине коре, можекод ових нојава да проузрокује разне модиФикације. На овај начин постале су мандоле некпх сложених кристалних стена као: мелаФира, дијабаза, базалта и Фонолита. Минерали, којп исиуњују мандоле мелаФирајесу : калцедон, кварц, аметист, зеолити, пренит, глауконит и калцит. Обично глауконит чини као неки застирач у шупљини, а за тоје потребно распадање оних саставака стене, који су силикати оксида гвожђа и магнезнје, а силикат алуминијума, који се при томе образује, употребљенје за образовање овога застирача. Ну у овом случају расиадање аугита, ири чему се ствара силикат алуминијума, треба да претходи распадању олигокласа и лабрадора. Лабрадор и још неки силикати калцијума, при декомпозицији дају карбонат креча, којп се раствара у угљо-киселој води и, кад дође у пукотнну услед губитка једног дела С0 2 , таложи се. А./1И ако велики притицај воде учини да се, услед декомпозиције силиката, потроши С0 2 , онда вода узима чист 8г0 2 , који остаје слободан и односи га у шупљине, где се, услед испаривања, таложи 8К> 2 , правећи танке концентрпчне слојеве разнобојног калцедона. Ако при том придолажење раствора са 310 2 бива непрекидно и испуни шупљину, онда се еваиорација уснори а кристализација задржи, а тпме се олакшава образовање кристала кварца и аметиста,