Просветни гласник

258

Има неколико места у песми 723. (Вук I), где се може уочити додир ове песме са ранијнм узором. Таконир. ст. 85., 37/8., 43., 48., 60/61, гдета места, пису тако опширно изведена, као у песми 724. С друге стране опет испао је из те песме цсо увод, а место тога дошао је други са новом мотивацијом и сасвим модернога обележја. 118. песма 68. у III књизп код Вука и Милут. 144. су директне и непосредне прераде ове Бог. песме и причање им се у целини слаже са причањем код Богишића. У сва три варијанта младожења је неки Турчин из Рисна (код Бог. зовс се он Ришњании Селим, код Милут. Рншњанин Махо а код Вука Рпшњанин Хаџија). У Бог. песми невеста је из Зворника, код Мнлут. и Вука из Митровице. Код Милут. на стр. 261. почиње песма са дугим уводом, којп је на широко и на дугачко изведен, као што је то обично у песмама код Милутиновића. Вукова песма од ст. 1.—10. строго се држи ст. 1.—4. код Богшпића. Код Бог. не долази ђувегија по девојку на уречено време, него трн године након тога опомпње га девојка и инта га зашто свате не купи, а он се изговара да не сме кроз гору да прође од Лимуна хајдука, а свој страх не мотивише даље ничим. Код Милут. нема ни говора о страху од стране младожење, нити се сватови одгађају него се иеЈт, како хајдук пише младожењн иисмо, у комс набраја каква му је зла Турчпн ђувегија починио, те се заверава, да ће му се осветити. Турчин нак нретњу претњом враћа. У Вуковој се иесми нева, како се младожења, нснроснвшн девојку, враћа кући, те на путу оштети трговца Љшуна, на што му овај нрети, да ће се одметнути у хајдуке, те му се осветитн. И збиља Љшун доводи у ред своје трговачке послове и одметне се у хајдуке. Турчин, бојећи се Лимуна, не сме да иде по девојку, него се тек после четири године креће иа нут, када га девојчин отац озбиљно опомиње, да је већ време, да дође по девојку 1 ). Свакако, да је процес нрошнривања и код. Милут. и Вука ишао истим нутем, а очевидно је, да је Вукова песма пмала за узор песму, у којој се као п у Мплут. певало о писму хајдукову, те је тај снже потиуно вештачки извела. Милут. песма никако нпје могла служити за углед Вуковој песми, јер баш они мотиви, које је Милут. несма изоставила, јављају се код Вука. Ови су: страх, одлагање сватова и опомсна. Судећи по Вуковој песми држим, да јој је за углед могла служнтн каква краћа обрада. 1 ) Одговор младожењин од ст. 113.—121. одгоиара оном код Вог. од ст. 14. -17., но неодређен је и пе стоји у свези са самом нридоветком, лошто је у тој иесми изостао одговор девојчин, кога читамо код Бог. од ст. 18.—22. ЛРОСВЈЈТНИ 1 'ЛАСНИК 1890. г.

У Бог. и Вуковој иесми зове се ђувегија Лимун, код Милут. пак зове се Бајо Пивљанин. Овај Бајо из Пиве (у северној Црној Гори) је историјска лпчност и живео је крајем XVII века, а но месту припада Херцеговини и јужној Далмацији (в. доле под XIV). Да су дотичном Бају Турци пмање на силу отели, те да је с тога отишао у хајдуке, види се из самих песама код Милут. које.очевидно носе на себи историјско обележје. Тако се упесми 16., стр. 27., ступ. Ппева: Ово ми је постојбина била, Иостојбина моја и Вујова, Одавде нас Турди изагнаше, Баш проклети Перастовић Хамза. Исто тако у песми 86., стр. 144., ступ. II пева се о Пнви а специално селу Безује: Јесте Пива моја старевина, А Безује моја иостојбина, Тако и у нашој песми стр. 262. ступ. I: Када мене изагнаша Турди, Ваш из Пиве, моје лостојбине, Ја оставих кућу и баштину, 0 собом узех нешто мало блага, Пак се дигох трговати ш њиме И закупих малу трговину, Трговину хиљаду волова, Дођох с њима Рисну на крајину 1 ) Како је у најстаријој обради носилац радње Димун, који се као такав јавља и у Вуковој несми. у којој се такођер Бајо јавља, али као хајдук, коме се Лпмун, отпшавши у хајдуке, придружује (одврже се Бају у хајдуке) и како Милут. песма спомиње некога „од Корита Лима" 2 ) као побратима и савезника Бајова, то држим, да се овде два матернријала констаминовала. Радња наше песме, у колико се то пева код Бог. нренесена је ирвобитно на Аимуна, а из несама код Мплут. видимо, како оне радо певају због чога се Бајо одметнуо у хајдуке. Оба мотива дакле стопила се тако, да је код Милут. радња пренесена на Баја, а код Вука на Лимуна. ') Како му овде Турчин Махо под изговором царине (тешку баждарину) одузима љегово драгодено оружје, то со овај има као неки дариник сматрати. Са овим се сдаже фрагменат 77. у Вуковој III кљизи: Овде се јавља Вајо као морски „џедебџија", а хаџо од Рисна је морски „ђумрукчија" те Бају место дарине узима волове, због чега се овај одмеће у хајдуке. Отихови 9. и 10. код Вука свакако више смисла имају, него оно место код Милут., које се ни најмање не подудара са током нрнче. Ти стихови су на стр. 262..ступ. I: узе мене хиљаду цекина, ни ту неће паре ни динара — ни у жуто млетачка цекина — но ми узе свијетло оружје. Свакако да је у Вуковој песми ток прнповетке нрвобитнији, а код Милут. је оружје пореметило саму радњу приповетке. 2 ) Овај придев носн с тога, што је традидија (в. Вук 68., 83. упор. Херман I. 6.) локализовала овај догађај на висоравни Коритама у Херцеговини. Овде код Милутин. провирује и ако врло тамно Љшуц, као некадашњи носилац радње. По 16. иесми код Милут. он је збиља лореклом из Лијевна.

33