Просветни гласник

252

ПРИЛОГ ИСТОГИ .ЈИ РАЗВИЈАЊА СРНСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

вића јавља се хајдук Вукосав, а везира оди. Ченгића за-менида јетнпична ФигураБојчнћа АлидаодУдбине; меетго сестре јавља се жена. Цела несма пак највише обраћа пажњу на мотив о нреоблачењу, те се тако „бембер Михату" даје скоро најгдавнија удога. Оружје и одело описује се од ст. 40.—80. са највећом гиздом, у чему новији невачи тодико уживаху. У целлни узевпш, Вукова песма, у којој је типичност п Фразирање а и нека накдоност ка зановетању превагнула над нндивидуадним стварним приказивањем старих песама, није баш среган развој, којн је пред нама 1 ). 105. Већ нанред напоменусмо, да материјад у овој несмн нотиче нз песмс о украденој Јакшићевој сестрн. Пптање у ст. 5. и даље и мајчин одговор (ст. 18. и даље) потпуно одговара ст. 2. и 5. и даље у Бог. 45 песми. Она недоследност у ст. 23. и даље где се Богдан сећа, како су му Турци сестру заробидп и ст. 5. и даље, где БогдаН о томе ништа не зна, показује, да је овде морада бнти нрерада старијих мотива. Има у Мндадиноваца један варијанат, који ће нам, као што то пагласисмо напред, помоћи да решимо , како је текдо ово прерађивање. Да јој не би муж нн у што посумњао, то сестра окика брата у данце, те сс мужу који из дова додази, хвали, какав је она дов уловила 2 ). Затим износи мужу једо а у инће му меће „биљке чемерике". Еада овај заспи, то они бегају. ■ Да је овај мотив иозајмљен од неке старије обраде и то из песме о Јакшићима, види се из 7. песме код Мидутнновића (стр. 13. стун. I) 3 ). Врло је појмљиво, да се овај мотнв из Јакшићеве несме тако преобразио, да заробљена сестра ступа на мужевљеву страну, те брата баш збиљски окпва у данцс 4 ). Да би непријатељство сирам брата ') Интересна је лесма 189. код Милад. која је изданак са стране. У њој се јот сачувало старо, само мало нреиначено име Рајко Бошковић (Турчии се зове Емин Никола), али је и у њој сестру замонила „ирелена невеста".' С друге стране онет јавља се Муса налбатин (место налбанта) у опширнијој песми код Николића 64. Напоменућемо још да се ст. 98.—102. јављаикод Ник. у ст. 144. и Марјановића у ст. 60. Сем тога мотив код Марјан. у ст. 95. и даље (овде се пева о Каурину Радку н Љуби му Видосави) а тако исто и код Вука ст. 187|8 паиБог. 99. ст. 69. и даље, асемовога л осветник ст. 151. и даље (овде су уметнута славна имена из ускочких носама) долази са ст. 45. у Бог. 99. песми. Из. свега овога се види, да Букова песма није једина, која на почетку овога века обрађује овај материјал. г ) „Три дана и три иоћи ишао си по горама, па ниси ништа уловио, а ја седећи код куће на диваау улових леи лов, мога брата а твога непрдјатеља.« Ове речи понављаЈу се у ст. 85.—89., а и код Главића у песми 2. ст. 248.—260. 3 ) приправи му госпоску вечеру и навали вино и ракију и у пиће биље свакојако, да с успава за девет данака. 4 ) Могло би се помислити, да мотив о окованом брату у песми 192. Код Милад. потиче из песме о Богдановој сестри

оправдано бидо, морадо се измисдити оно место од ст. 23.—33., где се пева, како је разбојник у бегању тешко рањен од брата девојчиног, што се нн најмање не сдаже са оним речима у ст. 5. Гдавнн јунак је Љутица Богдан, а исто тако и код Вука и Шанкарева. Познато је, да се ово име јавља и у другим млађим песмама, тако н. пр. 39. н 76. у Вуковој II књизи. Из Качићева разговора на стр. 603 1 ) знамо, да је Љутица Богдан историјска личност из Приморја у половини XVII века (види доле нод XV). Сасвим је појмљиво, да је овај мотив, који потиче из старе иојесије дугога размера, могао пренет бнти на млађега јунака, будући је пре њега додан бно другом којем јунаку. У ст. 2. н 18. спомиње се Прилеи, што нас нутка да поверујемо, да се у несми нре Богдана иевао Марко Краљепић' 2 ). У нашој песми локализовала се прича у Јајцу, у Босни, а разбојник се зове Хорјадин војвода (Шапк. Харватпн војвода). У млађој обради код Вука догађај се такођер локализовао у Босни, а разбојник се зове Мујо Бошњанин 3 ). Сама иесма ствара Богдана у Србију, јер у њој Богдан путујући у Босну (ст. 41.) Дрину предази 1 ). У песми код Вука опажамо знатне промене и прошпрења од ст. 100.—122., а то исто пева н 68. песма о Марку и Ђему Брђанину у Вуковој другој књизи (упор. по најпре ст. 158—160). Може бити да концепција те славне песме потиче баш из ове, као и ст. 124.—147. Како се пак у варијанту код Главића, који је иначс опширно изведен у ст. 288., 300. и даље, ово збијеио приказује, а по најпре како се нричање у том варијанту ст. 354.—370. више слаже са ст. 152.ндаље кодВука, тоова несмаупркос њеном мдадом обележју не полази са Вукове песме, него пре са каквога раннјсг узора Вукове несме. те би према томе то исто важило и за мотив о усиављивању. Но томе се нротиви то, што се тај мотив јавља у Милут. песми о Јакшићу: оба дакле мотива у тој песми узети су из песме о украденој Јакшићевој сестри. Много је и природније, да се оба мотива, који су првобитно самостални били, јављају додније у тесној вези, него да је њихова тесна веза, каква је у несми о Богдановој сестри код Миладиноваца, раскинута, па да је сваки за себе узет и обрађен. Треба узети на ум ст. 724. у песми 23. код Вука ,.ја ћу млого чуда учинити", од којега много внше смисла имају речи сестре Вогданове код Милад. на стр. 307: „Нсв кђ сторамг голема чудеса". 1 ) Овде а и у будуће свагда наводим Хартманово загребачко издање од г. 1886. 2 ) У песми 2. код Главића спомиње се Марко. Богданово питање код Вог. у несми 105 меће се Марку у уста код Качан. ст. 138.—141. 3 ) По свој прилици потиче ово име из песме Милут. 150., упор. доле под XIV. 4 ) Ово место показује правац, којим је несма ишла из покрајине у покрајину. Само у нриморју могао је Љутица Богдан доћи у свезу са овим материјалом. Најстарија обрада нотицала би дакле са запада. Па и у 39. несми у II књизи Вуковој доводи се Љутица Богдан, нако нејасно, у свезу са Приморјем.