Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 251

менттене по заеебитим одајама и собама. А све је то тако уређено и удешено, да свакоме за поуку служити може. У тим се музејима може свако упознати са оним природиним стварима, о којима жели да се обавести или да штогод сазна. Ти су заводи извесних дана н за публику отворени, која у њима ироводп но читаве часове у разматрању огдедала ирироде споје домовиие. — Ако нећемо да наша Ераљевина у погледу јестаствеиичких проучавања изосгане иза оСгалих кудтурних држава, онда не треба сметати с ума, да је врло потребно да се и у Србији што пре нодигне јестаственички музеј. Оснивање таквога Музеја у Србији потребно је и зато, што ће онда моћи Србија бити у том погдеду стожер земљама Балканскога Полуострва. А тиме би се сиречио и долазак неиозваних као и самозваних, који мисде да се ми без њих и њпхоне помоћи не можемо упознати са нашим домовинским природнинама. Кад бисмо на једноме месту имади нрепароване све бшвке, животиње, разно камење и стене, дакше би-. смо се могди и ми са њима упознати и друге о њима обавестити. У такав храм, подигнут Природи своје земље, могли бисмо онда с поносом и светдим образом увести п свакога странца и туђег научара, који и по томе цене културну способност једнога народа. Зато н мислим да би и требало што ире приступпти подпзању јестаственичког музеја. У тај музеј, кад би се подигао, могле би се стећи и све приватне збирке поједиНих гимназијских наставника, који би их имади из околине онога места у коме су. А има прилично тих наставника који располажу депим збирчицама животиња или биљака из појединих крајева Србије, игго све сада стоји и непознато и необјављено. Потребу и корист коју бисмо имали од оснивања природњачког музеја у Србији, увидеда је и уирава ПроФесорскога Друштва, те је из своје касе одвојида, и ако врло незнатну, суму од сто динара и ириложида је као први прилог за оснивање и подизање Јестаственичког Музеја у Београду. Тих сто динара предати су већ Уирави Фондова на руковање а под именом „Фонд Срнскога Јестаственичкога Музеја," За иодизање овога Музеја требају велике суме новаца, али зар од малих и незнатних потока не постају велпке реке ?

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА ПАЛИСАО Д -Р СМУС ј^ЕРЕНЗЕН ЦРЕВЕО ЈОВАН РАДОНИЋ ДРУГИ дко: ИЕСМЕ КРАТКОГА РАЗМЕРА, ОСОБИТО ОНЕ У МИДУТИНОВИЋЕВОЈ И ВУКОВОЈ ЗБИРЦИ, .V ОВЕЗИ СА РАЗВИЈАЊЕМ СРНСКЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ. Б. ПЕСМЕ У ДЕСЕТЕРЦУ ОД Г. 1750. (Наставак). Вог. 98., 99. Ово су два варијанта, одкојихје 98. старији. 98. несма придично је подугачка, а начин приказивања је некако старински; сем тога нма у њој доста дванаестераца. У њој се пева, како Рашковић Божо чами у тавници код везира у Једренима. Везир му даје сдободу под том иогодбом, лко му овај уступи свој мач, коња и сесгру. Божо бн радо оно двоје жртвовао, но на треће не може никако да се оддучи, ади зато ипак јавља сестри шта везир од њега захтева. Чувши то сестра, ннвлачи његово одедо и узима његово оружје 1 ), седа на коња и нолази у Једрене. Стигавши онамо, издаје се за судтанова изасланика, те захтева од везира, којега здоставља (ст. 140. и даље), дајој изда сужња. На путу у Цариград упознају се брат и сестра, а везира, кога собом воде, шаље Божо натраг са одсеченим рукама. У 90. песмн заменио је везира Ченгић Адај-бег из Босне, а место Рашковића јавља се Рајковић. У ово.ј је песми збијено исиричано оно место, што се пева у песми 98. од ст. 1.—56., међутим је оно место где се брат и сестра упознају, много опширније изведено 1 ). Сем тога овде се оиширно пева, како је „каурка премудра Љтинка" — овај назив упућује нас у Приморје — н но другн пут Турчина преварида, узевши од њега грдан откуп, те одсекавши му главу нослада га жени на коњу. Са ове две старе несме нодази несма 49. у Вуковој III књизи са називом: „Љуба Хајдук Вукосава." Из ст. 181. и даље а особнто из ст. 187/8 јасно се види, да се то место наслања на Бог. 99. песму од ст. 63.—74. У осгадом цела песма код Вука развија радњу само у најопштијим цртама. Место РашкоЈ ) Мотив о иреобдачењу наћи ћемо у млађим песмама дугога размера код Бог. 38. и 54., упор. и горе 96. опет код Богишића. 2 ) Ваља узети на ум, како је мотив из 98. песме „до три добра твоја" у иесми 98. ст, 63. и даље, на некако особит начин иаведен. У тој песми сем тога фино је изведено и место ОД ст. 69.-74,