Просветни гласник

250

забављати прибирааем. Они ће тако скупљати махом оно о чему их старији знају обавестити. Такво збирање може доиста да буде н „бесциљно", нарочито онда, ако им наставник није показао шта треба да раде, и како при том да поступају. Они ће скупљати биљке без икаква реда и разбирања. Нити скупљају све биљке на које наиђу, нити прикупљају опет карактерне представнике Фамплија иди родова. Из једне Фамилије има ће скоро све, док нз друге нема ниједног прнмерка, ниједне јединке. А место иотпуне биљке, на којој сејасно распознаје корен, стабдо, лнст, цвет и пдод, ви ћете често у збирци таквих ученика наћи или само гранчицу са листом и цветом, или јединку са развијеним стабдом и дистом, а друго ништа. Са тих се нримерака, поред најбоље воље, он ничему не може поучити. — А кад издазе у ексурсије са наставником онда ће имати и иостепености у прикупљању и потпуности у збирању биљака, јер је учитељ с њима, и тада их обично он упућује и казује им шта трсба да прикуие. Поред њега они ће моћи да виде и оне биљке, поред којих су тодико пута прошди а нису их опазиди. Збираће и дрвеће и навикавати се да једно од другога раздикују, што иначе не би чиниди. А прикупљаће и поједине представнпке родова идн Фамилија, на којима ће поново моћи да уоче и боље занамте све оне бедеге које су истакнуте као обележја тога репрезентанта, а упоређујући једне с другима бољеће их и свестраније моћи раздиковати и т. д. Све ће се ово с успехом моћи вршити само онда, када је мањи број ученика у појединим разредима па и у екскурсијама. Оне биљке које спадају у реткости околине некога места, ученици треба да познају само по наставниковом ноказивању на часу. Јер, ако би им се показадо место рашћења тих биљака, сви би се ученици трудиди да их имају у својим збиркама, те би их могди за кратко време сасвим и затрти, као што је сдучај са некодиким ретким биљкама у окодинн Београда. У локадности где реткости расгу, није умесно изводити ни ученике виших разреда. Еако ученици постепено збирају разноврсне биљке, тако ће скупљатп и животиње. Нпје само ентомологија која удази у оквир збирања нриродиина из зоодогије. Видићете децу да хватају змије, гуштере, гдисте, пужеве и т. д. исто као и бубе. Кад ће, како и којс животиње ученици скупљати, завпси ионајвише од тога на шта им буде наставник пажњу скренуо. Ако ли наставник иде заједно са ученицима, што треба да је увек, онда им он на све животиње, које на путу сусретну, обрати пажњу. И сваком прилпком ученици имају нешто ново да чују и да науче. Ту они много штошта доуче и притврде, јер многе и разноврсне жнвотиње виде и посмотре.

Тим ће путем н начином напш ученицп знатно лакше систематику Јестаственнце савладати и многе ће природннне пре утубити, те ће ихдакше од сроднпх и бдиских моћп разликовати н уметп распознавати. Тамо ће се они учнти познавању живота живихтела, као и распознавању његових разних промена и окодних ирилика које на њих утичу. Оно што ученици буду у екскурсији научиди, видеди, посматрали, то ће им ос.тати као доживотно знање, којим ће се увек моћи користити. Екскурсирање ученика са наставником корисно је по ученичко развијање п напредовање у сваком погдеду. Па зато би и требадо, да се сви о томе старамо, да ученицн средњих школа издазе у екскурсије не само у окодину онова места где је школа у којој се уче, већ да задазе и даље по Србији, а кад год се може да пређу п преко граница своје домовине.*) Да дн нама требају збирке разних природнина? И да ди је потрсбно и у томе нашу омладпну упућивати и подржавати је да истраје ? То је за нас врло потребито, те је зато и умесно још од мадена навикавати и упућивати младеж на путовање и збирање природнина. Србпја не само да нема потпуну и ваљано уређену збирку своје Фауне и Флоре, већ је ми и не нознајемо колико треба и као што ваља. А то ћемо моћи постићи само онда ако приступимо озбиљном и енергичном скупљању у свима правцима. Да бисмо могди на томе порадити, треба скунљаче п проматраче за поједине гране јестаственице одгајити и у свему их потпомагати. То је једини иут којим треба поћи те да познамо сву Фауну и фдору, целокупну геологију и археодогију, геограФију и етнограФију наше отаџбине. И зато треба ученике изводити у екскурсије те их тако овом послу и поучавати и навикавати. Врдо су ретке земље, а још су ређе државе, које и данас још не би имале на једном месту прибране све природнине за које се зна да их има на или у земљи те државе. Тако прикупљене п на једном месту смештене нрироднине образују јестастаственичке збирке. Те се збирке не само брижљиво чувају и одржавају, већ се оне ненрестано претресају, допуњавају и све се темељитије и детаљније нроучавају. За те збирке подижу се и нарочито нодесне и простране зграде. То су народни природњачки музеји, у којпма су природнине раздељене и раз*) 0 ученичким екскурсијама иисато је и у ( ,Наставнику" 1. Ученичке екскурсије и њихов утицај на наставу и васнитање школске омладине" по Ан. Вајнбергу С. Д. „Наставник аа 1891. г. стр. 846.—355. — 2. Ботаничке екскурсијо и збирке од д-р В. П. Војиновића, „Наставник" за 1892. год. стр. 435.—438. - - 3. Ирибирање нриродних објеката од д-р Радм. Лазаревића у „Наставнику" 1894. г. стр. 270.—274.