Просветни гласник

НАУКА Н

ПАСТАИЛ

249

што се одмах још у почстку наставе из зоологије идм ботанике, незрелим и неспремппм ученицима ирепоручује прибирање примерака из тих наука" (д-р Радм. Л.азаревић у .Наставнику" за 1894. год. стр. 270.). Ако ученици сами оддазе у екскурсије, онн ће и тада моћи много штошта макар н површно видети, ади ће они и поред многих природних ствари проћи и не опазив их. 11а и оно што виде, виде само чулом виђења, а нису бшш у стању да виде н оком ума, нити , су опет умедн уочити оно што су требали да виде, јер иису умели да носматрају те зато су сдабо шта н научиди. Еад ученици сами издазе у поље онда је то проходња а не екскурспја. Корисно је, на зато је н нотребно, да ученици екскурсирају и да том придиком природнине и проматрају и ирпкунљају. Аионављам, уз њих, сњима заједно, треба да је увек и наставник јестаственице. Јер још у мдадим годинама ученици се уче и навикавају не само на самостадан рад, већ се вежбају како у посматрању тако п праиидном оцењивању, а уз то сазнају да уприроди има реда, који онн могу на сваком кораку у њој да опазе. Даље, ум им се изоштрава, а постепешш посматрањем погдед им се шири те и цеду природу дакше, свестранијо и иотпуније схватају. Тамо се уче да свему што опазе траже узрока и дају објашњења, а тимс се навикавају да примењују оно цедокунно знање што су га стекди у учионицама од наставника или поцрпди из ручних им књига. Упућују се да о свачему тачно размишљају, а тиме номажу богаћење ума и развиће његове самосталносги. До душе ученпчко је носматрање у прво доба грубо, ади ће оно иостајати постепено све јасније и нотпуније што их наставнпк буде впше у природу изводио. Једино тим путем наши ће ученпци стећи око за посматрање, акад то једанпут стеку, онда им је знатно одакшано посматрање и најразноврснијих ствари, јер ће лакше моћн да заиазе и уоче при посматрању ма кога и ма како ситнога иредмета његова обележја. После, тим ће се начином у њнма развијати и самопоуздање, које је у животу нреко иотребно, ако се мисли и хоће штогод штогод да уради. Тим путем ће се учеиици навикавати да о свакој ствари, која нред њих искрсне, размишљају и да о њој мисле само онако какву је они виде и каква она н доиста јесте. А постепено се навикавају и на то да им оцена о иојединим чињеннцама, као и о стварима, буде иотпуна, јер је она плод зрелог мишљења и свестраног опажања. Затим, екскурсирањем се упознаје околина свога места, задобива се свестраније познавање домовине, а на тај се начин у младим људима све јаче развија љубав ка отаџбиии, јер је само: знано — вољено.

У школи најснабдевенијом учидима ученици ће моћи видети само разне обдике појединпх јединака, њнхову величину, боју и... друго ништа. А само се у екскурсијама може видети место успевања појединих индивидуа, њихово рашћење, начин живљења, удружсње врста и ми. др., о чему се у школн 'по штогод начуло или из књига дознало. Где нека јединка станује тамо се може запазити и све оно што њен онстанак условљава. У екскурсирању се може да уочи и она веза што постоји између биљака и животнња, као п зависност ових од земљишта и климе, и т. д. Па онда, у екскурсијама се, уз познавање нрироднина, задобива знање топограФије, геограФије, етнограФије и свега онога што је с њима у додиру, асве је то у вези једно с другим. Једном речи: екскурсирањем и скупљањем природнина учп се веома много, само, до душе, то се постиже и споро и тешко. Али оиет само се у екскурсијама могу доучити природнине које су иредмет јестаственице. Најмоћније средство за буђење интереса према нрироднинама као п за развијање ученичке саморадње јесу екскурсије, а скупљање ирироднина је оиет врло корисно помоћно средство. А и екскурсије су као п путовање јако васпитно средство. Путовањем се млад човек васпитава и наша је дужност упознати га са тим пре него ли он иостане човеком. Еорист коју од путовања добивамо јесте и та, што је путник у путу дужан сасвим одвојити на страну своју личност и спојити је са онима код којих јеи са којима је у путу. Колико ли нам је тешка таква жртва! Али путовање нас научи, да је путник приморан поднети све од своје стране. То исто чине н екскурсије, нарочито ако су дуготрајније. Овакве бн се екскурсије могде једном иди двапут у години дана предузети са ученицнма виших разреда паших средњих школа. Да ли ученици радо збирају природнине и праве збирке ? Они ће прикупљати прнроднине само онда. када им то наставник јестаственице нареди и кад им покаже како се оне иренарују п ако се овај буде старао о извршењу дате им Наредбе. Ређе они то раде из сујете, а најређе из сујете за познавањем природе. Ово посдедње може да се деси код понеког ученика, и то из виших разреда гимназијских. Од мдађих учеиика хоће по неки само да прикупља природиине н без учитељске заповестН, адп он томе пристуна зато што мује на те ствари старијидруг скренуо пажњу. Кад млађи излазе у проходњу са старијпм ђацима, онда им ови по штогод покажу. уберу по коју биљку инешто им о њој испричају, или ухвате кога инсекта или змију о којој им штогод кажу, а то млађима имнонује те се и сами онда почну