Просветни гласник

248 ДА ЛИ ЈЕ НОТМБНО УЧЕНИКЕ НАШИХ

има да нресуди, нри чему се мора обзирати на нређено граднво, као и на то, шта, где и у које време може ученицима показати. Екскурсија је за наставника тежа од обичнога часа, јер овде он може давати врдо различита нитања. За време екскурсије учитељ даје објашњења ученнцима из ботанике, зоодогије, геологије, геограФије, историје, н т. д. С тога је главно за екскурсије да је наставник упознат са ожшшом. Ако лп је не познаје, он треба прво да је сам проучи п испита па истом онда да ђаке тамо води. Тим изнођељем ученика у околину развијаће се у њих љубав ка природи и познавању исте, те ће онда ученици обилазитн и све интересности у граду. Кад их из раније оваком раду навикнемо, онда нам они могу н доцније у многоме користити. Да поменем само ово. Да не би ученици за време школског одмора били баш сасвим беспослени, могао би им се датн по к.ојп задатак. Најзгоднији бп им задатак био да пропутују околину места у коме буду школски одмор проводили. Том прилпком могао би сваки нрема својој вољи и наклоностп снремити какву збирку из те околине, као: геолошку, ботаничку, зоолошку, етнограФСку и т. д. Нешто би се мање могло екскурсирати опда када би се уза сваку школу налазила макар и најмања а лепо уређена ботаничка градина*, из које бн се могао потребан материјал на сваки час из ботаннке доносити. Када бисмо имали тих градина, онда би могли и у њпма ученици проматрати све оно о чему им је на часу говорено. А тада би и била добра очигледна настава, која има да утврди све основпе представе, које ће се доцније употребити кад се настава ирошири и разграна. Таквом би се наставом доиста прибирали, пречишћавали н утврђивали појмови у нижим разредима гимназија. Пошто уза школе ботаничких градина немамо, да ли се онда може набављено граднво изнети и показати на самоме часу, или да ли им се то може бар у кабинету показати ? - Прво, кабинети су нам сиромашни, јер у њима нема ни десетина од онога што би требало за наставу. Друго, учионице су нрепуне ученика, јер их има 50—60, те с тога они сви и не могу видети допесену природнину онако као што треба да се она види, кад се жели и хоће да зна и научи. За свакога ученика донети по један нримерак, то је наставнику немогућно. Ако ли би се толико нредмета донело да га сваки четврти или нети ђак има, онда то омета рад на часу и скреће ученичку пажњу. С тога и мислим да је за сада

*) 0 томе читај у „Наставнику" од 1895. год. стр. 36-ој: Шкодске градине и оотаничка настава у гимназији.

СГЕДЊНХ ШКОЛА ИЗВОДИТН .V ЕКСКУРСЦЈЕ најбоље да ученицп излазе у околину п по њој екскурсирају. Ако се опет жели од екскурсирања извући она корист коју она. и треба да да, онда треба увек тим екскурспјама наставник јестаственнце да присус-твује и да их он руководи. Па и екскурсије треба постепено изводити. Треба ноћи од школског дворншта иа их упознати са пољанама у граду, онда их пзвести у поље а потом у даљу околину. И- тако их све даље и даље проширавати, док се оне не претворе у екскурсије које су на близу научним екскурсијама. И природне наукс васпптно утнчу на ученике Оне их уче и јасноћи, иростотп и истини како у посматрању тако и у мишљењу. Јестаственица опет помаже опште образовање само онда када се очигледно предаје. Уз тотребада је предају такви наставници који су вешти томе нослу и који су њиме одушевљени. Учитељ природних наука треба да је учнтељ из љубави за сној предмет, а не само ради хлеба. Наставник јестаственице треба да је и вољан екскурсирати п да уме ученицима обратити пажњу на све што они треба да виде и што могу у нриродн да науче. На тај ће се начин изазивати н саморадња ученика и будити воља ка раду. Добро би то било да се и после првих лекција из зоологије, ботанике, или геологије и географнје нзађе и у екскурсију. Ту би се ученици одмах отночели упознавати и са природнинама, те да на њима самима уочавају поједпна обележја и да се одмах навикавају на правилно и што потпуније носматрање. Али, ако се то желп иостићи, уз њнх треба да је њихов учитељ, који ће их моћн на свакоме кораку на нешто унозорити и но нечему научити а у другом чему опет уиутити. А што је најглавннје, тамо ће им моћи образложпти иотребу прикупљања природнина и увести их у тај посао. После ирвих лекција из ботанике добро је упознати ученике са справљањем хербаријума. То им при првој екскурсији поновити, а могло би се нагласити да ће им то требати и за више разреде гимпазије. Справљање хербара, или какве било збирке животиња, минерала или стена, омогућава ученпке да им се радљивост учврсти па и увећа. А да би то наставник с успехом могао радити, не треба ни да помињем, да је преко потребно да он познаје природнпне као и околину онога места у коме жели децу јестаственици обучити. Кад ученици излазе самп, без наставнпка, у околину да тамо збирају природнине, па ако им још није ни показато како тај посао треба радити, онда је њихово скупљање тих предмета доиста „бесциљно", јер тада они нити знају шга треба ни како ваља збирати. И у такомслучају вредионо: ,да је наша груба грешка ири збирању ириродних објеката та,